Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

473-

Ендоевроиска I. П р а и т а д и с к и ј в з и к. Његов положај у кругу сеоба на Апе- ИН д 0еВ р 0П ских језика. Много стотина година пре НИНСКО Лолу- V Г О острво. почетка нашега рачунања времена доседи се са севера на Апенинско Подуострво једна грана индоевропске језичке заједнице, којој нрипадају и Германди, Грци, Келти, Словени и Индијанци. Бујнца ове сеобе уништида је све за нас видљиве трагове пређашњега становништва и језика на том полуострву. Највише ако би можда старији становници били Лигурци, који се још у историско доба надазе око ђеновског залива, ади су некад могди становати све до у Ведтдин, као што то показује особена творба неких имена места. Ну и Л.игурцима признајемо да су могди раније бити у Италијн само с тога, што су извегаћа иа старога доба о овом народу тако оскудна г да се према њима он чак не сме поуздано уврстити у једну од народних и језичких група. Ако су Лигурци већ и раније биди ту, ипак се свакојако први упад индоевропских Итадаца ограничио на ону ужу обдаст па поступним продирањима напред испунио цеду Итадију заједно, као што се чини, са Сицидијом. Ово најстарије нама познато стаЈезик^досеље- новништво Итадије, чији су нотомци Римљани, говоридо старинске вео- ј е у В реме сеобе језиком, који је у многоме још с ведиком верношћу чувао црте старог индоевропског оЦа, а у многоме опет већ тада развио иди бар одмах за тим добио характерне особености насупрот својој другој индоевроиској браћи. Јошјеу њему одјекивао стари индоевропски вокадизам у тако рећи несуу вокализму женом ооиљу: пет вокала а е г о и са својим дужинама, г - и и - дифтонзи аг ег ог аи ои; а само еи прешдо је брзо у ои. Како је датински језик доцније ово богато наслеђе од индоевропских праотаца ограничио веома на штету звучности у језику, о том ће одмах бити реч; а што се тиче диотонга, о том се може без ичега другог уверити свако, ко прочита некодико ма којих датинских реченица. У обдасти консонантизма и сам датински језик историскога у консонантизжу . времена стоји још врдо близу индоевропскоме ираЈезику; он је из италискога времена наследио од индоевропскога чак такб характерне звуке као <рл у дме и дигз. У систему облика по најконсервативнија била је декдинација. Стари италиски у Флексији. Језик норед шест падежа, који су свакоме познати из шкодске датинске граматике, примио је од индоевропскога и падеж, који одговара на питање „где"?, докатив, а који се налази и у датинском још као рудиментарни остатак. Осем једнине и множине, које такође свако познаје из истога извора, бида је као израз за двојство стара двојина, која је продрла још и у засебан живот латинскога јеЗика; ади сви ови облици уживали су у гдавноме старе индоевропске наставке без сувишних зарубљивања или других промена.