Prosvetni glasnik

ОДЕНЕ И ПРИКАЗИ

501

употребљавао је Гаврило СтеФановић, српски писац који је живео у првој иоловини XVIII века у Сент Аидрији и околини: у свети књигаа (Катал. рук. и ст. штампаних књига. Збирке Срп. Краљ. Академије. Саст. Љуб. Стојановић, Београд 1901; удвос.трученим вокалом означена је дужина; стр. 97), ио цркваа (Љ. 131), о нашии душаа- (Љ. 158), у аолатаа (Љ. 158), и сл. — Дубровачки докатив пл.. Шлецијем свакако има ије (упор. код Решетара стуб. 156) из старога облика Жлецијех. Да је уопште дужина у тим облицима стара, то је јасно. Нетачно је објашњење случајева на небеса, на рамена, на иле%а, и сл. у Орашју (Посавина) код Решетара, које се састоји у томе да се у тим примерима замена свих косих падежа врши после предлога према генитиву пл. (ст. 160). Овде може бити говора само о употреби ген. пл. за локатив нл. Ни та појава није толико усамљена како би то могло да изгледа по Решетаровом излагању. Исто то можемо наћи у селима Отоку, Комлетинцима, Привлаци, и у Винковцима у источној Славонији, на пример: у сватова, ио леђа, у наши крајева, у Вошњака, на ирса (21)огшк 2а пагоЉп Мто!; 1 оМсаје јигшћ 81оуепа II 513), а свакако и у другим местима у Славонији која су ближа Орашју у Посавини. Што се тиче генитива плур. без а, то могу рећи да је он много чешћи него што би се могло мислити према Решетаровом излагању. Ја сам у једном месту у Босни могао да забележим неколико пута више таквих примера него што је Решетар нашао у целој области тога диалекта. Још многобројнији су ти облици у Л.ици и код православних, на пример: ку/1, грл, рак, дбуК, воИак, ирасац, лбвац, Буњевац, итд.; упор. и код Б. Л.аставице, ор. сИ. 758. У Бањалуци позната су имена села Ђелика ордија, Нбва селија, дакле са пја (упор. код Решетара стуб. 166); таква образовања са пја нису непозната ни косовско ресавском диалекту (упор. код Стојановића Агсћ. XXV 217). — У облику ђету (дат. синг.) не треба тражити ништа друго сем редуцирано Џтету (упор. горе), што је код Решетара објашњено друкчије, али погрешно. Како је Решетар заменицама посветио гаиру иажњу, која обухвата целу језичку област, то је требало да је у том случају изнеч. више материала из других штокавских говора који му .је могао бити познат. Код њега, на пример, нема да у косовско-ресавском говору адјектива у плуралу имају заменичке наставке, на пр. старе (х), старем, и да и у сингулару има е место о (старем дат. сг.), што је делимично било још од Вука познато (в. његове Срп. Нар. Пј., држ. изд., I. стр. Б. пор. и Агсћ. XXV 215. 217); ни, ви, не, ве има и у косовско-ресавском говору (в. ор. сН. 217), као год и облици у Новим Саду и сл. што има у обилној мери у шумадиском диалекту (Агсћ. XVI -135 и д.), итд. —