Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

601

Ф0ДК10РН0-ДИА1ЕКТ0Л0ШКИ ПРИЛОЗИ

Пршшком једне диадектодошке екскурзије у пролеће 1907 године забележио сам, уз остадо, и неколико народних умотворина. Сада нх, Фонетски записане, овде предајем јавности као примере народнога говора из косовско-ресавске диалекатске обдасти и грађу за проучавање српских умотворина. Примерн под бр. 1—5 забедежени су на јужној граниди Левча, 6—7 у Жупи, 8—12 у Хомољу, 13—20 у смедеревској Морави. 1. Ајде Като, ајде злато, С-моном целер да-беремо. Не-могу-ти госиодине, Нема сјајне месечине. Упалићу три Фињера, Одвес-ћу-те до-целера, У-целеру лубеница, ТВ-си моја суђеница. [Милутовац, 4 јуна 1907.] 2. Под-брегем-се јела разграњала, И-под-јелом зелена ливада, У-ливаде бунар воде ладне, Код-бунара ружа пресађена, И-код-руже нрострето сеџаде, На-сеџаде заспало чељаде. Н>у-ми буди најмлађе братанче: Диг-се сејо, чудо да-гледамо, Како коси младо нежењено, Први откос, смил.е и-босиље, Други бткос, ружа пресађена, Трећи бткос, трава дјетел.ина. [Милутовац, 4 јуна 1907.] 3. Три-се снега на-планине беле, Један лањски, а-друти полањеки, А-трећи-је од-нове године. Сив-га соко прелетет не-може;