Prosvetni glasnik

ИАУКА Н НАСТАВА

621

дирнута, и која је тешко не уллести их једна у друга, али ја ћу пробати да одвојим кодико је могуће једна од других да би изашла јасна слика онога што саи ја хтео и што је у резодудијама изнето. Прво, ја сам хтео ово: да сви просветни радници, ночињући од ироФесора. Универзитета па до наставника основних школа по најудаљенијим седима, направе једну цедину, један ланац, да се баве једним иосдом, да знају једни за друге и да стоје једни с другима у вези. И ја мислим, да ту своју основну идеју спроведем тако, што ћу заинтересовати про ®есоре Универзитета за средње и проФесоре средњих школа за основне школе, и што ћу их повезати једне за друге тако, да склопе један план рада на једном и истом нослу — настави. Нема сумње, да ми у нангем државном животу колико имамо различних струка, толико свака струка живи о себи без везе с другима. Па ако живе о себи војници, ако живе о себи судије, то се никако не може дппустити, да живе сваки о себи просветни радници. Данас они, који почињу са васпитањем од основних школа па до Универзитета, тако су одвојени, да онај, који ради један носао, нема никакве везе са радом других. Овим начином, ја мислим, да то треба да се веже. То до сада није било. То се никако друкчије не може учинити, него овим начином као што сам ја смислио, т. ј. да сви проФесори Универзитета, који спремају наставнике средњих школа, остану с њима у сталној вези, и да виде резултат свога рада у њима, да виде какав је то материјал, који они добијају из средњих школа, да га даље васпитавају и спремају за проФесоре и поново врате у народ. То се може извести само сталним неносредним контактом међу њима. То се може извести лекцијама, као што рече г. Миливоје Јовановић. Али то је мало. Исто тако учитељи примају лекције од проФесора средњих школа, како би учинили све што могу да тај материјал који доцније долази у средњу школу буде што бољи. Такав начин рада једино је могућан, мени се чини, на овај начин. Али сад долазе сметње томе послу, које се истичу и од стране проФесора Универзитета и од стране проФесора гимназија. Прво и лрво каже се: друго је предавати науку, а друго је учити децу тој науци, и вели се, да је оно занат, а ово је наука. Јесте, господо, у неколико занат, али је исто тако занат и за проФесоре Универзитета, кад они уче своје ђаке. То је онај исти рад као и у средњим школама само у већем размеру, по другим методама, на широј основи и у ужем кругу. Исто тако има и проФесора Универзитета, који су добри научници али нису добри проФесори, и они морају изучити тај занат; само се за Универзитет тражи други рад и друго поље него за средње школе. У средњим школама има нешто да се научи, а на Универзитету има да се научи како се нешто изучава. Ако је какав проФесор Унипгосве1ни гласник, II књ., 7 и 8 св., 1909. 41