Prosvetni glasnik

624

ИРОСВЕТНИ ГДАСНИК

био добро схваћен у почетку, јер иначе не би било овако супротних гледишта. Али ако и поред свега тога има супротних гледишта, ја ћу за сада овако да пробам, па ако се то сруши, нека се бира друго нешто, Јер моје је уверење, да је ово пут којим се мора поћи. Ако сваки буде одредио своју дужност у оној мери, у којој се тотеоријски претпоставља, овај ће посао сигурно имати успеха; а ако се буде више водило рачуна о комодитету, који је код целог нашег друштва на врло великој цени и који се врло тешко жртвује, онда да видимо шта ће бити јаче: да ли комодитет, или ова дужност надзора. Е сад долази оно питање где се потпуно слажем са напоменама ИроФесорског Друштва и евентуално неким напоменама из резолуције проФесора Универзитета. Каже се немамо кад да се старамо о просвети. То је, на жалост, истина. Не само да свака група просветних радника него и свака школа, па не само школе из разних места него често, ако има разних школа у једном месту. свака школа ради за свој рачун, живи о себи и обраћа се Министарству Просвете, које пише нумеру, враћа акта и мало или ни мало чини у томе погледу. Томе је заиста узрок садашње уређење Министарства Просвете. Закон о уређењу Дентралне Управе па и Министарства Просвете последњи пут је мењан пре 30 година. Али ни те измене се не разликују од онога престарог закона који је донет пре 60—70 год. Све те измене нису се тицале суштине Министарства Просвете него неких параграФа, и чак ни Иросветни Савет, који је такође установљен пре 30 год., није извршио никакве промене у себи. Кад је установљаван можда се више мислило на њега, али и он се петриФицирао, постао је један рудиментаран орган, који не може да развија ону Функцију, коју треба да развија и као прву и најпречу потребу у том реФормисању. И ја сматрам, да је неопходно потребно преуређење целокупне Централне Управе а нарочито Министарства Просвете, и ја ћу гледати да тај посао свршим до јесени. Ја ћу гледати да се ствари у Министарству Просвете уреде тако, да административни чиновници тога министарства не буду проФесори ни просветни радници, него да буду правници, канцеларијски људи са једним шеФом на челу тако, да ће министар бити ослобођен свих тих административних послова, којим се никад не може напотписивати; а биће једно друго одељење, коме ће бити дужност старање о просвети у земљи у најширем смислу како о основној и средњој и највишој тако и о стручној. То ће одељење бити састављено од стручних људи и евентуално ће се установити или један Просветни Савет или, пошто у Београду има доста наставника свих струка, онда на њих пренети то, да та поједина питања расправљају, и онда неће бити тога да се они извештаји, које су слали инспектори, само прочитају или чак и не прочитају, него ће од учињених предлога бити и стварне последице. Јер не може бољу уредбу о настави у средњим школама