Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

625

створити нико други него скуп наставника једног предмета из Београда, а Београд има пол овину наставника колико у целој Србији заједно са проФесорима Универзитета тога предмета. Дакле инспекиија се неће односити само на то: је ли тачно пзвршен преглед, него и на то: шта и како треба да се уради за унапређење просвете у једпом правцу, апроФесор Универзитета, којије спремао те наставнике за предавање тога предмета, заједно са искуством наставника, које су стекли у школи, биће најкомпетентније тело за министра да цропише уредбу какву треба прописати. Ето ја мисдим, да ће тај рад уродити плодом заједно са реФормом у Министарству Просвете где ће се све оно што се нрибере од наставника и ревизора ироучити тако, како ће се сва просветна питања што боље и правилније решити, и њихово решење неће онда зависити од промене министра. Јер, господо, ми немамо никаквог програма ни у просвети као ни у другим гранама државне управе. Програм је увек министар; код нас је администрација тако уређена, да место да министар гура напред, он мора све да вуче. Сви очекују од министра да он све реши, и ако он неће ништа да реши, онда све стоји. Овако ће се ствар удесити тако, да министар неће имати прилике ништа сам ни да реши ни да гура напред ни да зауставља, већ да се цела просветна машина окреће и стално и непрекидно креће. Још једна добра страна од надзора и над средњим и над основним школама то је: тачност у вршењу свих својих послова. Ми у Србији патимо од једне ведике мане, а то је аљкавост, небрижљивост, источњаштво наших послова. Ми никад не дођемо на време на посао. Ма какав састанак био где год раде два трп човека, увек се даје пола часа или и један час доцније, а где ради један човек он дође кад стигне. Ако просветни радници а нарочито профосори Универзитета не покажу веома велику тачност и љубав према послу, и ако ту љубав према носл.у не развију код својих ученика, онда сав њихов рад пропада. Ништа се лакше не пријања за наш мало јужњачки мало источњачки темпераменат, него ако се не мора да се остави да се не ради. Ето то што је много нашкодило целом нашем дрлсавном животу то ће се овим путем мало искоренити, и онда ћемо ми ако и оволико будемо радили колико смо до сада радили, дваиут више напредовати, јер половина посла од оволиког рада пропала је ни у чему. За сада је ово један покушај и проба једног рада. Ово још ни.је добил.о законски облик ни надзор у средњим ни у основним школама. Ја нисам хтео да хитам с тим и да створим један специјални надзор са извесним бројем чиновника, него сам хтео да пробудим саморадњу ■оних, који су позвани дараде; да то не буде специјално чиновнички положај него вршење дужности свих оних, који треба да раде. Дакле у •ствари само давање више иосда свима онима, који један посао већ раде. То неће бити никакав страх за наставнике кад нм инсиектор