Prosvetni glasnik

634

ИРОСВЕТНИ ГЛЛСШ1К

А у таком мишљењу има две погрешке, од којих би биле две штете. Прво, данас се послови све више специјализирају, еидиклопедисте све мање вреде, сваштарство све мање користи; већа титула и виши подожај не значе и веће разумевање сваког посла, а ко хоће два посда, олако ће вршити један, или други, или оба. Друго, проФесорима је отворен пут не само од основне школе до универзитета, него и на све друге стране: од министарских и саветничких столица до пошта и телеграФа; а учитељима? — Учитељима нигде није отворено поље у нросветној струци, а само им се изузетно може дозводити да пређу у другу струку и то тек кад оболе и кад за школу постану неспособни. Здравима и вреднима, који имају воље, да се даље усавршавају и уче, не дају се могуЛности, да се макну даље «д буквара. А у томе, поред неправде, има и штете, не само за учитеље, него и за државу. Јер, кад она учитељима отвори пут, да могу постати и што више од учитеља, онда ће се прво у учитељство мамити више кандидата и бољи ђачки елеменат, а носле ће се у учитељској служби многи даље спремати, усавршавати и гледати да се радом истакну, те да и што више постигну. Вез тога мамца учитељи &е у служби само вуАи, радити шаблонски и само онолико колико морају. Зато је и у интересу државе, и у интересу учитеља, да се овима отворе ма и најужа врата, кроз која могу нроћи и на какав виши иоложај, не у другој струци, него у струци иросветној. Нека се стотина њих нада и снрема, а нека само 5 прођу, па је држава у добити, јер јој остаје 95 људи јаче спреме и већег рада. То би био државни разлог и кад би прОФесори средњих школа боље разумевали посао школских надзорника. А то се не може тврдити. За ово ми данас не морамо наводити доказе, него се само иозивамо на оне исте разлоге и доказе, које сад ирофесори средњих школа наводе иротив тога, да њима ирофесори универзитета буду надзорници. Годинама су учитељи такве разлоге наводили против тога, да их не надзиравају проФесори средњих школа само зато што су вишег положаја и веће научне спреме, па макар се мало разумевали у овом послу; али проФесори нису хтели чути те учитељске разлоге. Сада нак, кад се њима исто такав надзор спрема, онн говоре- и раздоге наводе тако лено, да учитељи могу исто само питписати и замолити проФесоре средњих школа, да не буду људи од две теорије, него да се истнх принцииа држе и кад се буде решавало о надзору над народним школама. Ми мислимо, да се на крају мора доћи до тога, да надзорници иародних шкода могу бити и проФесори и учитељи, разуме се, који имају извесне, одређене квалиФикације. Тако је и у другим државама, па нема раздога да код нас буде друкчије. Пигање је само какве ква. лификације треба тражити од оних, који хоће да буду надзорници: