Prosvetni glasnik

НАУКД И НАСТАВА

да ли их треба узимати овако из садањег „Фронта", иди после извесне нретходне спреме? Већина њих траже да шк. надзорници буду јаче спреме од учитеља, а који то немају да им треба дати извесну претходну спрему. И ми се слажемо с тим, да стални шк. надзорници треба да будујаче спреме од учитеља којима су старешине; али се не слажемо с оним како други мисле о тој спреми. По нашем мишљењу сви они схватају ту јачу спрему непотпуно и једнострано. Они мисле, да само учитељи кандидати за шк. надзорнике треба да допуне своју спрему; а ми тврдимо, да дпвољно сареме за овај сиецијалан иосао немају ни ирофесори, баш ни ирофесори иедагози. Макар они имали докторске титуле, макар имали квадификације за проФесоре универзитета, опет им нешто недостаје за овај надзорнички посао. Тај недостатак нпје велики, али је тако важан, да без допуне истог не треба никог узимати за сталног шк. надзорника. Да одмах објаснимо шта је то, што немају ни проФесори ни учитељи за посао шк. надзорника. Пре свега морамо рећи, да се код нас једнострано и непотпуно схвата та „виша спрема", коју треба да има надзорник и у чем •он треба да је јачи од подчињених му учитеља. Ту се обично сједне стране подразумева само знање из психологије, педагогије и методике, или се узима само дугогодишње искуство, број година службе и одличних оцена; а с друге стране се мисли само на ове и овакве школе, које данас имамо. Никоме као да и не пада на намет, да постоји јоги нешто. што данас немамо, а неопходно нам је потребно и морамо га имати; да то учитељи не знају и не умеју, те падзорници морају то знати, да би могли учитеље упућивати и надзиравати. Превиђајући то, верује се, да наши проФ. педагози имају већ довољно спреме не само да обичне, него и за обласне надзорнике с онако великим положајем. Међутим та „довољна" спреиа тек је половина спреме за овај посао, и то друга половина, а недостаје прва и преча половина. Преча зато, што обухвата оно у чем наши учитељи данас немају довољно спреме, те их надзорници морају упућивати. А како ће их ови упућивати, кад то ни сами не знају?! Да то на иримерима објаснимо. Дечја забавишта, ирииравни разреди и иродужне школе, како по пређашњем, тако и по садањем закону годинама су чекали да их неко организује и уреди. А нема ко то да учини. Нико нема спреме за то. Ни они који су се школовали па страни нису ово проучили. Ми смо својим ушима слушали једног на страни школованог педагога, иначе одличног проФесора, како се ишчуђава кад је видео рад у нашем једном дечјем забавишту, где је радила забавиља, којајош није имала потпуну спрему. Она га је радом изненадила, а нас је изненадило то, што он