Prosvetni glasnik

636

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

за три године бављења у Немачкој није видео ни оволдко, камо ли више и боље. А. и други, што знају о овим шкодама, то је више теоријски и онако уоиште; детаљно и практички не. Још мање је познат рад у ародужпим школама. Код нас их по који учитељ у се.шма сам уређује и у њима ради како уме; а у варошима још нико није ни покушавао да их почне. А од тих који имају „вишу спрему* и „довољну" сирему за надзорнике, нико се не јави 7 да уреди забавишта, да приправне разреде преуреди и дотера према забавиштима, нити да организује ове нама веома потребне нродужне школе. Зашто ? — Нико не уме 1 . А зар тако, да оставимо и под сталним надзором? Зар ни ти шк. надзорниди да то не разумеју? Па ко ће на томе радити; ко ће учитеље упућивати, ако не ти надзорниди ? II како ће они надзиравати рад, који ни сами не разумеју довољно? Даље, више народне школе морамо имати, јер сама данашња 4 разреда нису довољна. Питање је само хоће ли бити још два или три разреда, и хоће ли то бити какве више основне школе, или штогод налик на пређашње грађанске и девојачке школе. 0 томе још може бити говора; али не може бити ни спора, ни говора, да ти виши разреди не треба да буду, као пређашњи пети и шести разреди, нити као пређашње грађанске и девојачке школе. Ни једно то пређашње није било без већих мана ни за онда, а данас исто обнављати и ништа боље не дати, то би била с једне стране штета, а с друге и срамота живети у Европи, па не умети се користити оним што је свет већ усавршио и боље удесио. Учитељи то нису знали ни умели пређе, па неће умети ни сада. Зато мора бити дужност тих будућих шк. надзорника, да то знају и да умеју учитеље прво упутити, па онда надзиравати. Даље, школске баште до сад је уређивао како је ко умео, а мало је ко умео. Досадањи шк. надзорници, и сгални и јунски, како педагози, тако и непедагози, нису се у томе разумевали. Многи су о том

I Ие мислимо овим багателисати спрему наших проФ. педагога, него само хоћемо да утврдимо, да та спрема није довољна и за посао шк. надзорника. II не кривимо их што за време свог бављења на страни нису и ово проучиди, јер им нико није ни дао могућности да то учине. Са оно стипендије, што су имали, морали су се трудити прво да савладају језик, па оида да издрже шест семестара и по том су се одмах враћали натраг. За време бављења на страни, узгред су завирили у коју тамошњу народну школу, али нису имали ни времена, ни материјалних средстава, да пропутују мало и да проуче све разне школе и др. просветне установе. А како су у томе Јапанцп паметнији од нас! Пред Ферије н. пр. нашем питомцу не остаје друго него да доће кући, а јанански питомац за педагогију пред ферије добије писмо из Јапана у коме му се каже: Остаћете тамо и преко Ферија, добићете за хо време дуплу стипендију, па ћете пропутовати Немачку и стараћете се, да проучите тамошње школе. Такав питомац, кад се врати у домовину, дужаи је да покаже много, а од наших не можемо толико тражити, Хвала им што су и оволико донели.