Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

(»49

необично код највећих немачккх књижевника. Еако је Лесинг отац немачке модерне ирозе и свакојако један од најистакнутијих немачких стилиста, то ће његов пример моћи овде нарочито послужити као доказ. Он се понеки пут одважава на конструкције као што су: „8е1еп 8Ге, тсег 81е •угоПеп, теепп 81е пиг ц1сМ <1ег 8111(1, с1ег јсћ шсМ теШ, Лазз 81е зет 8о11еп", „е1п Ваиа иНег ГаћеШ, сНе 31е ип^еИћг аиз с1ет патИсћеп Јаћгеп ги 8е1п иг1е11еи", итд . Латинизам овде може рукама опппати и почетник у датинском. Нарочито је значајан други случај. Јер „акузатив са инифинитивом " је унеколико иостао мерило латинскога утицаја на немачки стил. Пре Лесинга имају га на пр. Ноткер, који је око 1000. године много с латинског преводио, и у 16. веку Фишарт, којн је такође био међу првима, што су правили немачки хексаметар. иастава 1атжн- Свакојако биће их, што у ограничењу латинске наставе ског језика. на рочито у нзбацивању латинскога састава виде јемство за побољшање немачког стила, који ће, ослобођен досаднога угледа и уиућен само на своје законе, од сада добити већу лакоћу и са тим више особености. А зар последње године нису показале, да је немачки етил у опасности, да хладну грозницу латиноманије замени ватреном галоманијом и англоманијом! Међутим ако се и допусти, да ће оно, што је до еада одузето од латинске наставе добро доћи матерњем језику, — ипак ће ис напред изнесених посматрања, ма како да су она кратка, толико бити јасно, да би даље подсецање знања из латинског језика значило тежак губитак и за разумевање немачке националне историје језика, какво треба да има сваки образован човек. IX. Латински језик од краја старога доба. Учити латински не значи само добити један од два кључа за разумевање старипе. Нанред смо већ видели, како је он и један од кључева за разумеваље немачког језика. А смемо још више рећи: он је такође један неизоставан кључ за разумевање модерне културе, не само зато, што је она подигнута на античкој, већ и зато, што је велики број најодабранијих духова средњега века и новога времена својим мислима дао латински облик. Латински пре и Овај познији живот латинскога језика, као год и цела лос.1е ренесанса. историја људскога образовања од краја старога доба, раздвојен је ренесансом на две половине. Ако се хоће да се ово добро разуме, може се рећи: у нрвој је употребљавање латинскога језика слободније, оригиналније, дабоме и много погрешније и дивљачније; У другој се плашљиво гледа на класичне угледе. Ово не значи, да и у првој половини по каткад наслањајући се на античке ауторе нису знали писати врло добро латински. Али у главном овде више значи