Prosvetni glasnik

660

просветни гласник

У Забавнику за 1835, ЈЗсидор Стојанокић посвећује јој поводом тих превода једну оду која се овако завршује: Србија Мати стећи ће у Теби (0 Боже даруј!...) Асиазију своју, Сократе која и Аддпбијаде Питаће Роду 1 . Ласкања су зе низала и даљеа наша „Господична Иреводчица" окуражена хвалом и признањем од ондашњих „књижевних кападитета", труди се да то иоверење оправда, и не престаје преводити којекакве Колнане, Чиезе и друге опскурне писде, којима (ваљда опет „из скромности") није хтеда ни имена истидати. Пада у очи да у Забавницима за 1835 и 1836, има више песама, по у претходним годинама. Од песника тадашњих, ту су Сима Милутиновић, Вукашин Радишић, Исидор Стојановић, Владислав Стојадиновић, Глигорије Новаковић, и др. Еарактеристично је овде поменути да се Енгелова причида Еп1гискип§ (1ез Баз Сазаз, већ и по други пут преводи. (Први пут у Забавама 1831, а сада опет, после четири године у Забавнику за 1835). Газлика између овога Давидовићевог превода и онога Стејићевог, врло је мала, управо никаква. Оба су превода тачна и јасна, са језиком каки је код њим двојиде већ познат. Од истога писца (Енгела), налазимо у Забавнику за 1835, и „Два разговора о смрти" (ХЈећег (1ен ТоД. 2\уе1 Ш1еггес1ип§еп). Оба се диалога у главном своде на то да се докаже како без смрти не може бити живота, како је дакле смрт услов живота (Тос1 181; сИе Ве<1ш§ип§ с1ез Еећепв); даље како не треба роптати на промисао Божји што нам је баш ову природу дао, а не какву другу, како је напослетку смрт само једно нужно зло, итд. Прииоветка „Грлице" 3 од Тћеос1ог'а Кбгпег'а (1791 —1813 ј , у преводу А. Е. Обреновићеве (исти Забавник 1835), пуна је романтичности, наивна је и детињаста. Па ни превод није баш тако тачан, што се у осталом и по наслову види. У тексту је реч о дивним голубовима (го1ћ§гаие \У1Шаићеп пп1 всћтаггеп КтЛеп нп сИе На1зе), а

1 Забавник, 1835, стр. 207. - Вадети песму посвећену »А. Е. 0.... первоначедној сербској списатељицн из највећега почитанија иевао Данил Мдаденовдћ, Правдосдовија Сдишатељ*. Забавник, 1^:36, стр. 171—73). За тии: »Стихови посвјашчени Снјателној Господитап Анки Обренович, кћери Его Сијателства и Генерала Мајора Ефрема Обреновпча* 1 . Од непозната „стихокресатеља®. Србска Новина, ила Магазин за Художество, Књижевство и Моду, 1838, чисдо 88, стр. 249—250). 3 Ше ТаиЂеп. МипсШсће ЕггаШип^, зсћпЛНсћ ћеагћеНе!; уоп СагоНп ИсћЈег. ТћеоЗог К0гпег'з ЗаттШсће Л\"егке, ВегНп, 1835, 8. 341 -44.