Prosvetni glasnik

наука и настава

663

Бег АПит&ззег, Бег АПегћаНег, Разз*; ипЛ егћаИ ег тсћ1 Х)1сћ, шГсћ, 51сћ 8е1ћз(;? ЛУб1ћ1 81сћ с1ег Штте1 тсћк <1а(1гоће11? Б1ед4 (Ие Егс1е п1сћ1; ћјегипкеп Јеб!?.,. Михановић овако преводи: Ко би смео њега звати ? Ко ли валувати: Ја 'га вертјем? Ко чућети Па смионо рети: Ја 'га не верујем? Сведаржитељ, Свехранитељ, Ел' не даржи, ел' ие храни Тебе, мене, себе он? Не кружи л' се небо ев' озгар? Не лежи ли твардно ет' оздал? II кад не би било оно валувати, ни чуИети, ни ев' озгар, ни ет' оздал, препев би ипак био слаб, јер је пао у доста невенгге руке. Стилистичких и граматичких погрешака у њему је врло много; а употреба архаизама, могда му је ире бити од штете него од користи. Боље од овога успео је Светићев препев Шилерове песме „Цвеће", у Уранији за 1838. Ради примера наводимо само нрве стихове те несмице: Ктс1ег с1ег уегјип§1еи 8оппе, В1итеп с1ег ^езсћтисМеп Ииг, Еисћ ег20§ ги Еив1 ипс1 ЛУоппе, Ја, еисћ ПеМо (Пе Ха1иг... Светић преводи: Децо, сунца помлађена, Цвеће поља кићена, Вас извела на сласт, радост, Вас љубила нрирода... По себи се разуме, да и код Светића има каткад врло рогобатних стихова, али су они ипак бољи него на пр. Михановићеви. Иста Уранија (од 1833), донела је и један позоришни комад: „Госиодар и роб, драма у два дела, од Ј. X. Барона Цедлица", у преводу Др. Ј. Стејића. Аустријски, немачки писац Цедлиц, познат јенајвигае са својим драмских радова, а за тим као песник, и један од најбољих преводилаца Бајроновог СШШе НагоШа. Оно што га од многих аустријских писаца одликује, то је сјајна имахинација и врло фини таленат. Стил