Prosvetni glasnik

534

ПРОСВВТНИ глдсник

Нрема овом реФерату Савет ј е дао мишљење: да би се ова књига могла употребити као уџбеник за народну историју у средњим шкодама, али тек пошто писци буду темељно прерадшш своје дело према изнетим напоменама у реФерату, нарочито у иогледу на стил. Г.г. Антоновићу, Максимовићу и Поповићу одређено је на име награде за реФеровање о овој књизи свега (100) сто динара. 1ХХ Саслушани су писмени реФерати г.г. Ђорђа Јовановнћа и Ристе Вукановића, виших учитеља, по молби г-ђице Еапшв. РеФерат г. Јовановића гласи: Господииу Мииистру просвете и цр^вених пос.дова На акт госиодина Министра иросвсте С.Бр. 93 од 22 апрнла ов. г. часг ми је одговорити да, нрема документима и програму који је госпођица Еатиз поднела Министарству с молбом да може основати у Београду сликарски атеље за даме — налазим да госпођица нма довољно спреме за тај позив и према томе може да користи ширету уметности код нас; с тога сам мишљења да се г-ђици Катиз може одобрити отварање сликарског атељеа овде. Господина Министра просвете и црквених послова 10 маја 1909 год. Београд. понизан Ђ. Јовановић вајар РеФерат г. Вукановића гласи: Гхлавном Просветном Савету Прочитао сам молбу, документа и Правила госпођице ЈоберМне Катиз, на основу којих тражи да отвори у Београду сликарски атеље за поучавање госпођа и госпођица у сликарству и видео сам: 1. Да је госпођица Катиз учила цртање свега две (2) године у Лозани и то приватно код сликара Јозерћа Уш11егпи(; 2. Да је на изложби у КаЛоппе добила диилому за сребрну медаљу, и 3. Да је у Заводу госпође М. Маринковић цредавала Франц. језик, књижевност, историју Француске, цртање и сликање (акварел и масном бојом). По нашем закону да би неко био способан да предаје вештине мора да је свршио коју државну уметничку или уметничко-занатску школу; ако то није, онда да покаже своју стручну спрему својим радовима или стручнпм државним исиитом. Према поднетим документима, молитељка нема ни један од наведених законских услова за наставницу вештина, а није ни поднела своје сликарске радове из којих бих се могла видети њена сликарска способност да управља једном слпкарском школом — јер се из уверења да је одликована у ЖагТзоппе не види ни то: да ли је то била уметничка или каква друга изложба и да ли је госпођица одликована за сликарски илп за какав други ручни рад. Према томе мишљења сам: да се госиођици Ватиз не може одобриги отварапе сликарског атељеа који би био школа, све док госиођицане исиуни