Prosvetni glasnik
радња глдвног просветног савета
537
988 РЕДОВНИ САСТАНАК 1 јуна 1909 год. Били су: председник д-р Михаило Пвтровић; потпредседник Миливоје Ј. Поповић; редовни чланови: Сава Антоновић, Јосиф Ковачевић, Љубомир Протић, д-р Чедомиљ Митровић, д-р Душан Рајичић, Мирко М. Поповић, Светислав Максимовић; ванредни чланови: Миливоје Вашић, д-р Светолик Стевановић, Михаило СтанојеЕић, Михаило Јовић. Пословођа: Михаило Недељковић. I Прочитан је и примљен записник 987 саветског састанка. II Саслушан .је нацрт одговора на постављено питање г. Министра просвете и црквених послова у акту ПБр. 8203 од 27 маја ове године а који су, према одлуци Главног Просветног Савета донетој на 987 састанку од 30 маја ове године, саставили г.г. Љубомир Протић, управитељ Женске Учитељске Школе у Београду, д-р Душан Рајичић, реФерена .т за основну наставу, и Михаило Станојевић, учитељ из Београда. Савет је, после учињених мањих измена и допуна у овом нацрту, одлучио да по предњем гштању да ово мигаљење: 1. Прилике, у којима се налазе поједине школе и учитељи, тако су разнолике, да их је иотребно у појединостима подврћи нарочитој и дужој студији, да би се могле правично и правилно обухватити у погодбама за оцењивање учитељског рада и уснеха; 2. Дугом праксом створене су извесне нретпоставке и код учитеља и код надзорника, које у маси опре^ељују с једне стране досадашњи рад у осиовним гаколама а с друге стране оцењивање тога рада. Из тих разлога Главном Просветном Савету је врло тегако одазвати се жељи господина Министра, да у остављеном кратком року за овогодигањи преглед одговори у свима детаљима на ностављена му питања. Главни Просветни Савет ипак мисли да се при оцењивању рада учитељског може за окај мах стати на ово гледиште. Повољну оцену може добити сваки онај учитељ који је, савесно уложивши све своје способности у свој рад, испунио своју обавезу као државни службеник. Ако учитељ није имао било те савесности или спреме, те својом кривицом није дао држави оно што се од њега очекуЈе, његов је рад неаовољан. Одличан је само онај учитељ, који је и својим способностима и својом савесношћу показао у свему угледан рад и успех. Ну да би се могла створити што тачнија слика оцењеног наставничког рада, требало би надзорницима нрепоручити, да сваку оцену наставничкога рада довољно мотивишу и да у својим извештајима буду што опширнији при квалиФиковању наставника у погледу њихова рада у школи и на културним и хуманим установама. Понајглавније на што надзорник при оцењивању наставника треба да има на уму јесте: