Prosvetni glasnik

школсеи летопис

54»

1) 3 јануара Његово Високопреосвештенство митрополит господин Димитрије иослао је педесет и шест оригиналних заклетава државних саветника, министара и др. од 1839 до 1860 године. 2) 12 јануара господин Владан Ђорђевић ггоклонио је седам докумената с два прилога Попечитељства Финансија од 1817—1856 год. 3) 29 јануара господин Паја Е. Михаидовић, државни саветник у понзији , послао је неколико рачунских аката која су припадала Минисгарству Финансија. 4) 19 марта из Политичког Одељења Министарства Иностраних Дела нримљен је: а) берат султан Махмудов од 1829 год.; б) два плана града београдског; в) Ферман од 9 ребјул-евела од 1207 год.; г) два Фермана о београдским каицима; д) писмо неког Реу®а од 9 шевала 1260 год.; ђ) кореспондендија средством телеграФа за 1868 годину, и е) копија писма нишком мутесарифу Зенил-паши о упаду Арнаута у Србију од јуна меседа 1859 године. 5) 21 марта Народна Библиотека послала је 53 акта Пожаревачког Суда од 1823—1836 године. 6) 21 марта господин Риста Пророковић, продао је 278 аката из Херцеговачког устанка од 1875 године. 7) Господин Михаило Ристић, посланик у Букурешту, поклонио „ПроектЂ хатишериФа за Сербш од 1830 год." иједну тужбу Примирителном београдском Суду. 8) 3 маја пренесена су с тавана Министарства Финансија акта већином у Фасциклама од 1823—1843 године. Осим овога и 17 протокола, 9 дневника, 8 иартијадника и 5 разних књига. 9) 23 маја из архиве Политичког Одељења Министарства Пностраних Дела примљена су накнадно акта Дунавске комисије за пловидбу. 10) 25 јуна из архиве Министарства Иностраних Дела примљен је стари печат истог министарства. 11) 3 августа Аврам М. Л.еви — хаџија, антиквар, продао разне тапије земаља на Бањици (близу Београда) од 1844—1870 године и друге хартије од мање вредности. 12) 10 октобра Министарсгво Иностраних Дела послало царски берат од 8 мухарема 1237 и два писма Пертев еФендије Авраму Петронијевићу; и 13) 28 декембра 1907 године Стојан Протић, државни саветннк, поклонио два писма краља Милана краљу Александру писана у Паризу 1893 год. на Француском језику и један пројекат писма Сави Гру.јићу на српском језику од 1893 године. У току 1907 године радило је у Државној Архиви 26 лица, од којих су четири проФесора Универзитета, три гимназијска проФесора, два учитеља, један академик, један државни саветник у пензији, један председник Трговачког Суда, један секретар министарства просвете, један народни поеланик, један председник пореске управе у пензији, један пензионар, један имам овдагање џамије, један адвокат, један пређашњи чиновник, једна студенткиња, три лица без одређеног занимања и два лица за службену потребу.