Prosvetni glasnik

558

»госветни гллспик

Да је број задатака недовољпн, види се по ономе што су сами наставници саопштили у VI одељку овогодишњег Извештаја, а тај ^е број бити још мањи, кад се зна на пр. да су у одељку задатака из Српског језика у V разреду нобројани не само из оба одељсња него и да има два задатка, који су у ствари један; даље, да је међу задатке VI разр. уметнут један домаћи; да је то урађено и код задатака у VII разр., и да у VIII никпко нису ни рајјени. Затим, из Латпнског језика нису наведени поименце задаци него само списи из којих су давани. Даље, мало је задатака давано и из живих језика. Из Математчке пак нису ни саоиштени задаци, него је уместо тога штамаан наставни ирограм из Шатематике и гито се ирешло у V, VI, VII и VIII разр.! А међу задацима из Немачког језика у VIII разр. има један, о коме ће нарочито бити речи у даљем излагању, јер као интересантан појав засдужује нарочите пажње, а са другима неким служи као карактериетика прилика и нарави коЈе владају у овим заводима. Један грех повлачн за собом други: неуредно давани задаци неуредно су разгледани и поправљани; због чега, како је поступано, задани су постали ненотребни. Тих поправака има у правом значењу неуредних, због чега задаци нису били од користи, која се од њих очекује, и нетачних, које су биле од још штетнијих последица, јер иогрешно иоирављани, иогрегино су оцењивани, и штету од тога сносиле су ученице, добијајуКи рђаве оцене. Поправке су махом вршене истим мастилом којим су задаци писани, или још чешће поједина места и речи нодвлачени су овлаш обичном писаљком, тако да се тим ученица не може користити при изради каснијих задатака. У задацима, који су превод са туђих језика, није обраћана пажња на Српски језик — као што се ни иначе није етарало да настава из туђих језика буде допуна насгави из Српског језика те су и најгрубље погрешке у матерњем језнку остајале неиоправљене. Са ппсменим задацима из Српског језика, као најглавнијег предмета у средњешколској настави, стоји у толико горе, у колико им је већи значај. Уместо да се ученице израдом писмених задатака преко године свикавају на све тежи самосталан рад, тако да се између првих и последњих осећа прелаз од лакшег к тежем, и да се у сваком од њих види како имају правилне концепције задате теме и добре композиције, да су мисли тачно и јасно изложене чистим језиком без стилистичких и граматичких погрешака и да ученички рад представља чнст и уредан посао, уместо, дакле, да се у задацнма огледа све оно што ће се једног дана од њих најскрупулозније тражити на вишем теча.јном испиту — из писмених задатака виших разреда то се не види. Не види се чак ни тежња да се ученице упуте у такав рад. У ученичким задацима не осећа се тежња да прво схвате постављени задатак, затим да га рашчлане на главне делове, који ће потом при изради бити представљени као мала целина, не осећа се тежња да своје мисли што лепше и што краће изложе, да у излагању имају реда, а још најмање, да им рад буде чист и уредан, како се од ученица с правом има очекивати. И зашто тога нема ? Зато што их томе није учио наставник и што их није поправљао кад су грешиле. То се види по задацима што су преда мном, који често нису никако поправљани,