Prosvetni glasnik

566

дросветни гласшш

и ова буде испитана заједно с остадима. Али и овога нута н>ена молба не буде регистрована и нигде се не забедеаги да је поново подагала течајни испит. И да би градација неисправности била што потпунија, име те ученице и не надазимо с остадима, које су полагале нижи теча.јни испит (В. овогод. Извештај, стр. 78 и тамо име Надежде Ђ. Мшшћевић). — У том истом разреду у Дневннку рада, на табели где су извођене тромесечне оцене, поред имена једне ученице стоји запнсано, да је ова, на основу лекарског уверења, ослобођена од цртања, женског рада и — Француског језика! Кад сам ово видео, био сам толико изненађен, да сам мислио е је погрешно записапо. Али кад сам потом упитао разредног старешину: шта је то, какво је то лекарско уверење, на основу кога се ученице ослобођавају обавезних предмета, на основу чије је одлуке извршено ослобођавање, п ииа ли о томе службених аката, из којих бих се могао подробније упознати са том стварју, одговорено ми ,је: да. аката нема иа да нису пи регнстрована, да лекарска сведоџба и није била Формална сведоџба него обичан лекарски рецепат! Ну излажући ове нримере огрешио бих се о своју дужност, кад не бпх конетатовао у исги мах: да од разредних старешина нико није ни тражио да друкчије раде. И као што сам горе нагласио, ако у овим двама заводима није било колективног рада, који би игаао на умно, морално и физичко унапређење ученица, било га је појединачног. Тако је у поглрду вршења дужности разредног старешине било примера да поједини чине што могу бар тамо где њихов рад неће доводити до сукоба с другим наставником. И кад ово наглашавам не могу да пропустим а да не истакнем један пример тог рада. — Иролетос, једнога дана грунула је јака и хладна киша и ухватила децу на путу у школу. Покисла до коже, деца кад су дошла у школу, стала су се грчити и цвокотати од зиме. Било је бојазни да деца не назебу и не разболе се. Неки од наставника обрате се тада директору с молбом нока се загреју учионице и деца осуше своје хаљине. Директор не учини ништа, јер није било дрва за огрев! Тада је један од наставника и разредних старешина IV разр., који је и иначе пример тачног и доброг наставника, нареди поелужитељу да оде његовој кући у близини, донесе дрва и наложи иећ. И то је учињено, те су се деца огрејала и осушила. И деца и њихови родитељи имају бити захвални овом наставнику! Као што пак разредне старешине нису вршиле законом одређене им дужности, тако ,је било и с разредним већима и с наставничким саветом. Еад су били састанци и колико их је било, не може се утврдити актима. — Ношто о њихову раду требало би да значе оне белешке у овогодишњем Извештају на стр. 19—21. И то би био само рад предвиђен тач. 5 чл. 86 и тач. 4 и 5 чл. 92 •Јакона о средњим школама, који још да није био посвршаван, не би уопште ни било рада у овим двама заводима. Али ако се узме — као што у ствари и јесте — да на обележеном месту има и апокриФних ствари, за које, као такве, нису ни наведена акта, и да се ни већа ни савети никако нису састајали да се позабаве питањима, обухваћеним тач. 1, 2, 3 и 4 чл. 86 и тач. 2, 3, 5 и 6 чл. 92 Закона о средњим школама, може се сматрати као да ве&а и савет нису ни аостојалн.