Prosvetni glasnik

572

ПРОСВЕТНЦ ГЛАСНИК

II ученичка књижница оскудна је у добрим делима. Она има 555 счезака на сриском, 42 на Франдуском и нешто на руском и на немачком језику. Од српских књига главни део чине издања С. К. Задруге и Народне Бибдиотеке Браће Јовановића, а остало на српском језику, као и књиге на немачком и на Француском језику, не представља одбир књига за дектиру, за допуну настави из српске дитературе и за право образовање. Ну то је разумљиво, кад се зна да је постала од покдона и да се поклонима одржава. Ја сам прегдедао инвентар те књижнице као и књигу позајмљивања и видим да по узимању књига на читање она није сдужида ни за допуну настави нити пак да се читањем добрих дела развија књижевни укус у ученица, јер су много више читана дела слабијих него добрих писаца. Према томе не бих рекао ни да је бидо довољно и правидног упућивања од стране наставника, који су били дулши упућивати ученике у читању. IV Наставничко особље. Наставничко особље ових двају завода, као што је већ наноменуто, састављено је из дица најразнол.ики,јих кваллФИкација, Формадних и стварних, и тога има не само код особља, које иредаје необавезне предмете него и код овога, које предаје обавезне. Категорије ових последњих згодно је обележио један наставник речима: „Има нас свакојаких, као и ОФИцира: има нас с вигаим курсом, с нижим курсом, из подоФицирске школе и трупних". И, доиста, поред пет мушкараца — који су с Факултетском спремом и с проФесорским испитом — међу женскињем што предаје обавезне предмете, има их с испитом зредоети и с редовно свршеним Факудтетом (а две и с ноложеним проФесорским испитом), има их које су Факудтет свршиде као ванредне ученице, има их са свршеном В. Ж. Шкодом и с учитељским испитом за основне шкоде иди ,за учитељице језика у женским школама, а има их и са грађанском шкодом и без икаквих исиита стручних. Сви пак ови наставници изједначени су у свему: сви имају једнака права, на чак и онај ко.ји нема никаквих исиита с подједнаким правом потписује сведочанство о ономе што сам нема. Ади њихове квадиФикације Формалне нису ме интересоваде тодико кодико њихов рад и успех постигнут у настави како у В. Ж. Шкоди тако и у Ж. Гимназији. И мени је непријатно што, против сваког очекивања, морам да констатујем: да ни лреданост посду, ни труд удожен у рад на образовању поверених им ученица у сваком погдеду, ни уредност похођења часова, тш тачност погдеда на дужности наставника уопште нити пак постигнути успех у сваком погдеду не иду напоредо с Формадним квалиФикацијама. Јер као што међу наставницима с потнуним квадиФикацијама за средње шкоде има и таквих, који погрешно схватају своју дужност, недовољно труда и воље удажу у свој рад на образовању ученица, те ннсу ни имади очекиваног успеха. тако на другој страни међу наставницима с мањим Формалним квадиФикацијама, које су биде довољне за раније девојачке шкоде, има их који су кудикамо озбиљније схватиди своју дужност, боље радиди, тачни.ји биди у сваком погледу, па према томе и имади више успеха у раду на образовању ученица у свима правцима него многи с нотпуним квалиФикацијама.