Prosvetni glasnik

586

ПОСВВТНИ ГЛАСНИК

намерама, то и закони историје искључују људску вољу, намеру и свест. Историја има да покаже да никоји појав и догађај у историји није резултат људске воље, намере и свести, него да су сви догађаји и појави у историји продукти и резултати неминовних закона који управљају судбом човечанства и природе. 3. Да би нашда законе ума људског историја мора чекати законе природе и теда људског те тако у себи прикупити резултате свих остадих наука. Тако све наукеморају бити помоћнице историје; њихови резултати биће темељ научне, рационалне историје. 4. Историја је синтакса ума људског. Она учи како се из појединих идеја, племена, народа и догађаја праве реченице којима неумитна судба изражава своје мисли. Она одређује вредност свих тих елемената историје и одређује им њихове улоге и значаје. 5. Историја је општа гробница душа, духова и умова људских. У н>ој постаје и у њој се развија, умире и распада све људско: племена и народи, осећаји и мисли, религи.је, ФилосоФије и науке и из распалих атома стварају се нове комбинације. Као што је душа организам осећања и мисли, тако је и историја организам, у коме су душе људске атоми и ћелије. Историја човечанства јесте васиона осећаја и мисли људских. Као што је човек компендијум природе, највиши организам њен, чије је тело састављено из свих природних елемената тако је историја компендијум човека, састављена из свих људских осећаја и мисли, жеља и нада, идеада, бораба и невоља; и што историја буде организованија сви елементи људског историјског живота добијаће све тачнији међусобни однос и по времену и по простору, по вредности, обиму, снази и трајању. Историја све више постаје прави апстрактни организам човека у коме ће сви елементи његови добити своје право место и своју вредност, где неће ни .један од њих претезати него се сви кретати у једној великој хармонији. Историја има да учини од друштвеног тела човекова оно што је природа давно учинила са здравим телом човековим. 6. Историја је људском уму оно што је материја васиони. Из ње постаје и у њу се враћа све људско да својим распадањем даје плодне клице будућим временима. Она је тако исто и непропадљива, јер сви нараштаји људски живе у историји, мењајући само своје Форме и имена.