Prosvetni glasnik

1044

111'ОСВЕ'ГНИ ГЛАСНИК

о овим стварима док не донесе и ученнцима не покаже примерке минерала и кристала, па ма какви они били. Доиста већина ученика не зна шта је кварц, гинс, калцит и т. д. Али они и немају овде о том шта друго ни да сазнају осем да виде да су то тела с правилним обликом. Какав други „појам" желе писци овога реФерата? Читалац овог реФерата мора се нарочито чудити једној његовој особености. И ако се у њему замера што је књига написана „сувопарно и шаблонски", ипак се јасно види да реФерат претпоставља да сваки уџбеник ове врсте треба да буде написан по неком шаблону, који имају на уму његови писци. Отуда су све, али аасолутно све замерке, на основу којих се види „да у погледу метода ова Хемија не одговара захтевима једног доброг уџбеника", замерке на расаоред градива ! Као што је познато, распоред градива је увек субјективна ствар и њему се може замерати само онда, кад бн он био несумњиво неметодичан, нелогичан, бесмислен или без обзнра на поступност и друга општа педагошка начела. До душе Хемија с основима минералогије, о којој је овде реч, има ту особеност што није писана шаблонски и писац ових врста не познаје ни у нашој ни у страној књижевлости ниједно дело, које би ма и у главним цртама имало баш овакав расцоред. Наш спис има за основу ексцерименат и уопште је такав да се њиме можда и неће служити наставници, који немају уређене кабинете или нису јаче иосвећени у хемији и минералогији. Наша је намера била, као што је то већ поменуго да тако рећи импрегнирамо хемију минералогијом, не смећући с ума да су минерали нарочита природна тела, која ученици треба да упознаду као таква т. ј. не само с хемијског већ и с минералошког гледишта. Отудаје дошло да смо ову Хемију управо и почели минералогијом и проучавању хемијских нојава приступљено је тек пошто су ученици уиознади (други одељак Приступа) неколике појмове и објекте из ове области, — опетимајући на уму да се на удесним местима уплету ствари и иј минералогије. Признајемо да је такав распоред у многоме оригиналан, необичан, али нисци реФерата нису ни једним јединим разложним примером доказали да .је он немегодски, нелогичан и непоступан. То ће иоказати ово што наводимо даље. У реФерату је н. пр. друга замерка: што је писац као први пример хемијског разлагања навео елекгролизу воде! РеФеренти тврде да је то „ без обзира на знане ученичко Ј и додају да је то „тако компликован нроцес да га почетници уче на памет без довољног разумевања. 0 хемијском разлагању тела веле.не иочиње се са таквим неразумљивим примерима у добрим уџбеницима". Изгледа да се при писању овог реФерата — случајно или не, све Једно је — заборавило да је и у врло великом броју других уџбеника поступљено исто као и у нашем, н сасвим супротно ономе што мисле ппсци овог реФерата. За пример наводимо: Егз<;ег ЦМегпсМ аиз <1 Сћеппе ап М1Ме1зсћи1еп V. А. I*Ге1едд, уџбеник званично препоручен за аустријске реалне школе и гимназије; Соигз е1етеп(;. с1е сМппе раг Јо1у, уџбеник за исти разред ®ранцуских средњих школа (овде се најпре говори о физичкпм особинама водв