Prosvetni glasnik, 01. 11. 1909., str. 174

1048

нр00ветни гласник

њему за овај мах да науче до да га вкде. Чак није потребно ни да су га кадгод раније видели. Исхи је случај и с нашим калијским хлоратом ири чему смо ми поступили сасвим методски држеки се начела: иди поступно, иди од ненознатог познатом. Пошто су ученици у неколико већ уиовнали кисеоник, ла упознали чак и неке законе о спајању елемената, износи им се већа количина кисеоника за упознаваље његових других особина. А за тај диљ нросто им се каже: „Да бисмо овај гас боље упознали, потребно нам је имати га у већој количини. Најлакше ћемо добити већу количину кисеоника опет ра&лагањем 1 једног белог тела, што се зове калијски хлорат" (стр. 15 Хемије). По чему сад, иосле свега овога, оваЈ поступак заслужује замерку? Калијски хлорат ће ученици доцније упознати и с друге стране (при проучавању калијских сиојева, стр. 74); овде је он употребљен за то што се из њега најлакше добија кисеоник. Ученици имају само да га виде, као што им се у физици при отпочињању лекције о електрини има да покаже шипка од ебонита без даљег разговора о том телу или као што им се при објашњавању појма о кристалу имају показати ма какви минерали, само ако су у кристалним облицима. Какав, дакле треба још „појам' ( ученицима о овом телу? Зар не показује већ и сама стилизација („разлагањем једног белог тела, што се зове калијски хлорат") даје у том било пуно методичности ? Писац реФерата, очевидно, не може имати разлога за своје тврђеве... Тврђење у реФерату: „0 озону се не мора говорити одмах после кисеоника, много му је боље место после одељка о атомској теорији" извесно је и сувише субјективно, арбитрарно и није као такво требало ни наћи места у реФерату. У уџбенику Мите Петровића, који се и данас употребљава као уџбеник за овај предмет у напшм школама и чију смо вредност ми у предговору истакли, поступљено је исто као и код нас. То је, уосталом, и сасвим прпроДно. Зашто да се о овој врсти кисеоника не помене нешто баш на овом месту, као што смо то ми и учинили? И мора ли то бити да се поступи по мњењу у реФврату ? Свакако, такво реФеровање врло је необично... Оглед којим се доказује ,.да се једна запремина кисеоника и две запремине водоника спајају тако да граде две запремине водене паре - ' налази се у свима бољим и пошунијим уџбеницима хемије. За доказ о томе довољно нам је упутити на стр. 32 уџбеника Нетте1тауг-Вгипег-овог, на стр. 15 уџбеника Е1)е1т§-овог (оба су званично препоручени и одобрени за аустријске и немачке средње школе), на стр. 10 Лозанићеве Хемије за средње школе (у овој је чак и слика као у нашој) и т. д. И по томе никаквог разлога не може имати оио, што се у реФерату тврди: „Бар код одељка о води писцу је било лако да ученицима олакша учење хемије, а да не почиње оним што је за њих тешко. Оглед, којим се доказује да се једна запремина кисеоника и две запремине водоника сиајају тако да граде две запремине

1 Подсећање на већ познате појаве!