Prosvetni glasnik

1056

НР.ОСВЕТНН ГЛАСНИК

Нишки округ: алексиначка, бованска, врмнанска, врћсновнчка, горњокрњннска, гредетннска, грејачка, добрујевачка, доњоматејевачка, дугопољска, каменичка, кулинска, лииовачка, међуанска, милушиначка, прћиловичка, островичка, ресничка, рутевачка, сићевска, соко—бањска, суботиначка, тешичка, читлучка. Пиротски округ: тњиланска, камбелевачка, моклишка, бабушничка, балтабериловачка, брлошка, в. боњиначка, дојкиначка, јаловик-изворска, костурска, крупачка, пиротска, расничка, смрданска, столска, суводолска, суковска, трњанска, шпајска. Подрински округ: глоговачка, лојаничка, становљанска, табановићска. Пожаревачки округ : божевачка, в. ионовачка, волујска, добрачка, дубочка, жагубичка, кладуровска, кудрешка, ливадичка, ореовичка, орешковичка, раденичва, раково-барска, рашаначка. Руднички округ: белановачка, белопољска, бреснпчка, бољковачка, брусничка, враћовачка, љубићска, лађевачка, љутовничка, мрчајевачка, рожачка, таковска, шнлопајска. Смедеревски округ: баничинска, в. планска, јаг;;.илска, коларска, кусадачка, марковачка, мраморачка, н. аџбеговачка, паланачка, седевачка, смедеревска, суводолска. Тимочки округ: бачевичка, бољевачка брестовачка, в. изворска, гор. б. речка, жуковачка, зајечарска, кожељска, кривовирска, ласовска, пуковачка, савиначка, скробничка, трговишка, шарбановачка. Тоалички округ: блацка, балајничка, планска, д. речичка, д. црна.товска, гор. топоничка, драгушка, ђакушка, житнопоточка, житорађска, косанчићска, куршумлијека, мекишка. Ужички округ: ариљска, бајинобаштанска, бачевачка, белоречка, бијоштанска, годовичка, горобиљска, гоетиљска. добрињска, дупска, каленићска, каранска, косјерићска, креманска, латвичка, мокрогорска, пиличка, поасешка, равњанска, рогачичка, севојска, сирогојска, сечоречка, стапарска, субјелска, шљивовичка. Чачански округ: адранска, врдилска, горачићска, грачачка, лучка, д. краваричка, жичка, заблаћска, косовичка, ивањичка, јежевичка, ковиљска, краљевска, љубићска, миланџанска, миросаљачка, самаилска, слатинска, трнавска, чачанска. Преглед ио окрузима: подрински 4, београдски 10, топлички 13, смедеревски 12, врањски 9, руднички 13, пожаревачки 14, крајински 15, тимочки 15, пиротски 19, чачански 19, моравски 23, нишки 24, ужички 26, крушевачки 29, ваљевски 37, крагујевачки 42, са Београдом 1, свега 327. * Мастило стародревног доба. — У старо класично доба мастило није било познато као средство за писање. Римљани су писали оштрим дрвцетом на плочицама, покривеним слојем воска. Таква плочица звала се 4аћи1а, а дрвце — зШиз. Ипак и у то време осећала се потреба за трајнпјим материјалом за писање, када би се тицало докумената које је ваљало очувати на дуга времена. Такви документи писали се на пергамонту пером од трске нарочито обојеним, и та је боја служила као мастило. Недавно, близу градића Халтерна, у ВестФалији, у једном старом вамку нађен је старински бакрени суд, у коме је била нека црна течност. Археолози су мишљења да је тај суд стара римска мастионица, и пошто је у њој била црна течност