Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСБЕТПОГ САВЕТА

921

Према овом реФерату Савет је донео оддуку: да ова књига ни по својој садржини ни но начину обраде не може бити препоручена ни за књижнице основних шкода ни за поклавање ученицима о испитима. Г.г. Митровићу и Поповићу одређенојена име награде за ре®еровање о овој кљизи свега (30) тридесет динара. X Прочитан је ре#ерат г .г. Максима Трпковића. проФесора II београдске гимназије, Светислава Максимовића, проФесора I београдске гимназије, и д -ра Јована Ердељановића, стадног доцента Универзитета, о титампаној књизи „Основи математичке геограФИје за VI разред средњих школа" од г. Тодора Радивојевића, проФесора. Тај реФерат гдаси: ГхДавном Просветиом Савету Част нам је поднети тражену оцену о књизи „Основи математичке геограФије за VI разред средњих школа" од проФ. Т. Радивојевића (Београд, 1909). На ночетку своје књиге писац наводи пзворе, по којима је радио. Сви су ти извори несумњиво добри у целини, али неки имају застарелих појединости и грешака. Ми ћемо имати да утврдимо, како Је г. Радивојевић те изворе умео употребити и да ли његова књига одговара одређеном задатку: I ио распореду и по обиму свога материјала; II по стварној вредности и тачности тога материјала и III по Формалној страни. I Раторед и обим унесеног материјала. — Главна подела ове књиге на 4 одсека (астрономски, математичко -географски, геоФизички и картограФски), са додатком о хронологији, добра је. Али у одсеку „Претходна астрономска знања" поједини одељци не иду правилним, логичним, редом. Отуд се н могло десити, да писац нпр. употребљава изразе „циркумполарне звезде" (стр. 8) и „стојиште" (на неколико места), а није о њима претходно нипгга говорно. Најглавнији је недостатак у овом погледу, што пре одељка о привидном дневном кретању сунчеву (с. 5) није ништа говорено о хоризонатном систему. А то јс мећутим било неопходно, и тиме би се избегле многе тешкоће у даљем излагању, на које код писца наилазимо. Тако нпр. са таквим тешкоћама сусрећемо се већ у одељку „Кретање сунчево између повратника" (стр. 6—8). Ту се, на стр. 7, каже, да за Београд сунце кулминује 8 марта на висини гд 45° 12". Али се не види, откуда тај број, јер раније ништа није к^зано о хоризонатном систему, из кога би се сазнало, да је: геогра® шир. полутарска вис. = 90°. Да је то учињено, ученици би лако и с разумевањем дошли до тог броја, јер би за Београд (коме је геогр. шир. 44° 48') имали: полутарска висина =-90°—44°48' = 45° 12'. 0 томе се у књизи говори чак на стр. 25 и 58 (добивање кулминац. висине сунчеве помоћу гномона). — Исти број, 45° 12', употребљава писац још двапут, за кулминације сунчеве 8 јуна и 8 децембра у Београду. За 8 јуна вели: „Сунце кулминује на висини од (45° 12' -{- 23° 27'=) 68° 39' а пада испод хоризонта само (45° 12'—23° 27'=) 21° 45'. А за 8 децембар каже: „Сунце кулминује на висини од (45° 12'—23° 27'=) 21° 45' а пада исиод хоризонта (45° 12'