Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВИОГ ПРОСВЕТНОГ ОАВЕТА

923

и између најкраћег дана и најкраће ноћи износе ио 16 минути. То је аогрешка. Разлике њихове морају бити = 0. Да то тако мора бити, види се и из самог текста на истој страни (7). Горња (68°39') и доња (21°45') кулминација сунчева 8 јуна (за Београд) тачно промене своје вредности 8 децембра, па имамо за горњу кулминацију 21°45' а за доњу 68°39'. Према овоме не сме бнти никакве разлике између поменутих дужина дана и ноћи. То се даје лако увидети. Д код писца те разлике ипак износе по 16 минути. Ова недоследност, коју сусрећемо на истој страни, јавља се и на јога једном месту. На стр. 51 наводи писац једну таблицу, по којој најдужи дан за 45° ширине траје 15 ч. 26 м. Београд, који је за 12' јужније, мора имати најдужи дан краћи од овога, а он му међутим на стр. 7 даје дужину од 15 ч. 32 м. Овај се нодатак дакле не слаже са таблицом. Г. Радивојевић изразунава на неки особени начин јутарњу и еечерњу даљину сунца за Београд у време солсгиција (стр. 7). Од највећег дневног лука, оиисаног сунцем 8 јуна, одузима 180°, разлику дели са 2 и добија за највећу позитивну јутарњу и вечерњу дал.ину по 26°30'. Исто тако чини и за 8 децембра и добија за највећу негативну јутарњу и вечерњу даљину по 24°30'. Овај начин одређивања — који он ниједном речју не објашњава — скроз је аогрешан. То се одмах види по добивеиим резултатима. Највећа. позитивна и највећа негативна даљина морају бити једнаке по вредности (само супротних знакова), а код њега |е лрва за 2° већа од друге! По томе начину одредбе на екватору би јутарња и вечерња даљина биле навек = 0, па и за време солстиција, јер тамо је навек дневни лук, описан сунцем = 180°, 180-180 л1 л па бисмо имали увек ■ = 0! А међутим се за време солстиција треба да добије 23°27', пошто сунце за толики угао иде на север, односно на југ, од источне и западне тачке. — Јутарња и вечерња даљина за неко место не одређује се на тако прост начин, као што писац наводи. Те количине, као и дужина дана, зависе од геогр. ширине места (а) и од деклинације сунчеве (с1) тога дана, а изналазе се тригонометриским путем помоћу нарочитих образаца. Тим путем налазимо за Београд за време еолстиција да му је вечерња даљина 124°7' — 90° = 34°7', а јутарња даљина 235°53' — 270° = 34°7'. Заекватор, где је стално а = 0, добија се за (1 = + 23°27' (у време солстиција) за јутарњу и вечерњу даљипу опет по + 23°27'. Не мислимо овим рећи, да је писац имао навести те обрасце у уџбенику. Али кад је нашао за потребно да о овоме говори, требало је да наведе тачне готове податке, ма и не показао сам начин рада, као што је то учинио са таблицом на стр. 51 (до 66°33'). А он је изнео и погрешне лодатке и иогрешан начин рада, што се никако не сме долустити у једном уџбенику. 0 еклиитици каже писац (с. 8): „Привидна годишња сунчева путања зове се еклиптика". А на стр. 48 вели: „Дужина еклпптике износи око 940 милиона км." Из овога се види, да назива еклиптиком саму нривидну сунчеву или праву земљину путању. Кад би то било тачно, онда би, пошто по самим пишчевим речима „месечева путања сече еклиптику у двема тачкама, које се зову чворови" (с. 13), морали наступати судари месеца са земљом за време сваког помрачења, . а пошто путање свих планега такође секу еклиптику, наступали би у пресечаим тачкама и судари земље са свима планетама! Пишчева деФиниција је дакле нетачна. — Бклиптика је неограничена раван, која пролази кроз земљино. и сунчево средиште и иривидно сече небо по једноме кругу бесконачно великог лолупречника. У тој равни нросветни гласник , II књ., 11 и 12 св., 1909. 61