Prosvetni glasnik

63*

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

9Г.7

славнла слава, па како се и сад слави, 5. суштина срнске славе и 6. о даннма који се славе. Други део чини засебну целину. У њему се говори не само о оним данима које Орби славе, него и о другим празничним данима, ко.ји немају везе са српском славом. Излагање у другом делу иде овим редом: А. Госиодњи аразници (Христово рођење, Обрезање Господње и Нова Година, Богојављење, Сретење Госнодње, Цвети, Велики Четвртак, Велики Петак, Христово Васкресење, ВазнесегБе, Свете Тројице, Преображење, Ерстов-дан, Света Недеља), Б. Логородични иразници (Рођење Св. Дјеве Марије, Ваведење, Благовеети, Успеније Св. Дјеве Марије, Покров Богородичин), В. Анђелски иразници (Св. Арханђел Михаило и остале бестелесне силе), Г. Лророчки иразници (Св. Јован пророк, Ерститељ и Претеча, Св. Пророк Јеремија, Св. Илија, Св. Пророк Јелисеј, Пророк Данило), Д. Аиостолски и равноаиостолски иразници (Св. Апостол и Евангелист Марко, Св. Ћирило и Методије, Св. Константин и Јелена, Вартоломеј, Варнава и Тит, Св. Петар, Апостол Павле, Марпја Магдалина, Јеванђелист Јован, Св. Тома, Јеванђелист Лука, Апостол Филип, Јеванђелист Матеј, Св. Андрија ирвозвани), Е. Празници св. отаца, иастира и учитеља васељенских (Св. Василије, Св. Сава, Св. Атанасије, Св. Григорпје, Три Јерарха, Сабор српских просветитеља и учитеља, Св. Јован Милостиви, Св. Јован Златоусти, Св. Јован Дамаскпн, Св. Никола, Св Спиридон), Ж. Празници свештвномученика, мученика и мученица (Св. ТрнФун, Св. Теодор Тирон, Св. Четрдесет Мученика, Св. Ђорђе, Видов-дан, Пророк Амос, Кнез Лазар, Св. Прокопије, Св. Кирик и Јулита, Св. Марина, Св. Параскева, Св. Макавеји, Св. Агатоник и дружина његова, Св. Евстатије, Св. Сергије и Вакхо, Св. Димитрије, Св. Краљ Стеван Дечански, Мина, Виктор и Впкентије, Св. Мартин, Св, Климент, Св. Варвара, Св. Игњатије Богоносац, Св. Архиђакон Стеван), 3. Празници иреиодобних (Св. Антоније Велики, Св. Симеон Мироточиви, Преиодобна Мати Ангелина, Преиодобни Симон Монах, Михољ-дан, Св. Киријак отшелник, Преподобна мати Параскева, Св. Стеван Милутин, Св. Алимпије Столпник, Св. Сава Освећени , И. Празници ираведних (Св. Симеон Богопримац, Св. Праведни Лазар, Св. Захарија и Јелисавета) и Ј. Празници безмитних врачева, бесребрсника и чудотвораца (Св. Пантелија, Св. Кузман и Дамњан). После свега овога, при крају се налазе још два одељка: (VII) Зашто ирослављамо поједине празничне и светнтељске дане и (VIII) Како Србин ваља своје крсно име да дочекује и пропраћа. То је садржина књиге г. Живковића, која износи 416 страна обичне осмине са сликом на првом листу, која треба да представља „резање славског колача". У предговору своме писац износи као побуду за нисање ове књиге што је увидео „да многи парохијани и то чаршилнје, не знају зашто своје крсно име славе, нитп што год знају о оном свецу илп празнику што га прослављају; а тако исто доста их имаде, велп писац, који тек површно што знају и о осталим празнчцима". Из овога се види, да књига није намењена спецнјално за школу и школску употребу, али имајући у виду, да веронаука и то нарочито овај део њен — о празницима — служи као васпитно средство и да нема код нас књига ове врсте, мишљења смо: да се књига г. Живковића може иреиоручити ио његовој молби како за школске књижнице и награђивање ученика основних школа, тако исто и за откуи у