Prosvetni glasnik

94

ИРОСВКТНИ ГЛАСНИК

О ДИРЕКТНОЈ МЕТОДИ 1 — Сћ. ЗсћтдгеИгег „Предмет наставе језика, према скорашњим миниетарским упутствима, треба да буде стварно владање једним језиком, бидо ради практичних потреба, бидо ради научног обавештавања, било ради књижевних студија". Говорни језик, то је нови елемент који улази у састав наших програма; али како министар замигаља ствар, говорни језик не искључује више интересе духовне културе. Пошто је наш циљ пренесен на другу страну, или, боље рећи, ношто је наш посао нроширен, јасно је да ће се и наша метода наставе морати проширити у истој мери. Каква ће бити та метода ? * Бацимо иод ноге, као Декарт, све традиције и тражимо своју методу сами. Најпре, треба, нам одговорити на једну замерку која се често ставља. Да ли је могуће једној методи да жели да ностигне у исти мах два циља тако супротна као што су говорни језик с једне стране и научни и књижевни с друге? Другим речима: кад је дата једна почетна тачка А, зар није апсурдно хтети у исти мах ићи двема дивергентним линијама АВ и АС ? п Али, у ствари, да ли доиста има ту дилеме? Испитајмо питање поизближе. Једна ствар мора нам пасти у очи: према проширеној деФиницији нашега посла, владање речју, научна и књижевна лектира, услуге које се очекују од страних језика оне су исте, без мало, које чини матерњи језик. Да ли би онда било смело закључити да, логично, страни језици треба да се предају по истим поступцима као и матерњи језик? Али то не значи: по материнској методи. Разлика је велика, као што ћемо видети.

1 Еада је, пре 6—7 година, вршена реоорма средњих школа, у Француској, водила се дуга преппрка на који начин да се доскочи рђавом успеху у гимназијској насхави страних језика, и на послеЈку је усвојена директна метода, да се једино по њој лредају живи језиди. Г. Ш. Швајдер, који овде објашњава део механизам те методе, био је један од њених најважнијих поборника, и уџбениди за учење немачког и енглеског језика које је он израдио употребљују се данас у већини ®ранцуских лицеја. Пр.