Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

121

крушка, багрен, врба итд., и показати комадић дрвета, гдавњу — дрво, и дрва на гомили, дрва у шуми, лист, гране итд. Пз овога. се види да се с приправницима мора много напољу радити, и на сваком месгу где се имају с нечим новим упознати. Показивање с очигдедношћу и овде је преважно правидо. Деца ће, даље, видети комад земље, земљу по којој идемо. Неко је идући с нама иди играјући се нао, а ми ћемо мимиком показати и рећи: „Н. пао на земљу". Па ће то понављати и разумеће нас. Сад додазе на ред кухињске и кућне ствари, зато ћемо одвесги децу у кухињу и собу. Показаћемо им све што је важније, обично именујући оно што хоћемо да покажемо. Казаћемо гата.је: соба. димњак, кров, сдамњача, јастук, кревет, ћидим, орман, кдупа, стодица, чивидук, врата, брав.ц кључ, капак, огдедадо, сандук, пушка, пећ, чешаљ. сго, четка. Ако има нечега више од јединице, — бројати, да увидо раздику између једнине и мнолшне и колико која ствар има дедова и који су ? Од чега суР Тако ће деца дознати нпр. да сто обично има 4 а стодица 4 иди 3 ноге итд.; па онда да су стодица и сто од дрвета, брава и кључ од гвожђа, огдедадо од стакда, чешаљ од кости... Испрва се деца буне, не знају значење речи „од". Ади кад буду добро схватиди шта је дрво. шта сго, шта је гвожђе а шта брава, сећају се чнм се каже „сто је од дрвета", „брава је од гвожђа". (То ће нам помоћи и при упознавању с кухињским стварима и земљорадничким адатом). Ако и поред тога буде неко дете које не разуме може се рећи: „брава ,је од гвожђа, — де фи'ер" и поновити онет некодико пута без онога „де ФИ 'ер", па онда иитати само срнски и за друге ствари од дрвета, земље иди другога чега. Сад већ можемо казати нашто која од горњих ствари сдужи, износећи то покретима, радом, и говором у исго времс. „Чешаљ треба да чешљамо косу" (чешљам се); „четка треба да се чистимо" (чистим се); „врата треба да изидазимо" — изађем — „и да улазимо" — уђем итд. Онда заповедам њима да раде, и питам остаде: шта он или они раде? Ннр. „Седи на стодицу! — Шта је урадио? — Шта сад ради? — Устани! Шта си урадио ? — Шта је он урадио? — Узми шешир! Обеси га о чивидук. Шта је он радио ? — Ево тн четке! Очисти се! Шта он ради? — Подај четку овоме! Очисти се и ти! Отвори сто! Метнн четку у сто. Узми овај убрус, „крпу"! Обеси га о ексер овде!" итд. Све ово не мора се од једаннут научити; ово се мора више пута нонављати, а при томе показати још неку од ствари у соби. У кухињи треба иоказати на већ показане начине шта је и нашто сдужи: ватра, донац и дончићи, нож и ножић, чаша и чашица, бакрач и бакрачић, тањир, чанак, чинија, кашика, виљушка, оканица, ренде, шоља, шерпа, тигањ, крчаг, канта, чабар, ћуи, каца, („када") н др.