Prosvetni glasnik
РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА
29
просвећивању и неколике наиов1ене мдадом учитељу. Већ ова имена чланака могу изазвати наше интересовање. И доиста писац се трудио да постављена питања обради на лак начин и да му овај рад у исгини буде од користи и родитељима и младим учитељима, којима је књигу и наменио. Он каже за себе да није присталица ауторитета, али их зато иггак врло радо често цитира. Донекле му је баш и мана, јер без тога би иначе детаљније тумачио предмете о к >јима расправља, и читаоци би тако били у већем добитку него од цитата, који су неразумљиви сами за себе, ако нису погрешни (на пр. „онај, којн воли све, не воли никог" итд.). Писац каткад развлачи ствари без невоље. На једном месгу (стр. 53). ц сам нисац вели:... „Ми са овим нашим уводом отегосмо и сувинге, а још не пређосмо на ствар"... Ио неки нут има овде и наивних мисли, на пр.: „Нема нико право што виче на другог, јер није крив нико, или, ако је ко и крив, крив је ђавЈ. Јер или не радимо ништа, или сги радимо како не ваља. Па шта да со ради? Зар смемо допустити да ствари иду како иду?" (стр. 52. и 53.). Мало је чудно што писац, који је рад да овом књигом допринесе „светом послу који се зове народно нросвећивање", сматра за потребно да младом учитељу, на првом месту, даје и овакав савет: „Век је материјалистички, иризнати се мора, и зато ваља се постарати и за себе. Ко не ваља за себе, не ваља ни за другог". „Зато, старај се, учитељу, да се материјално осигураш бар толико, да не молиш другог... Доста .је било: све за другог, за себе ништа. Време је да се једаред и сами себе сетимо, кад други неће. Али, пардон, сећају се и нас. Свп нам благодаре. Хвала им!" (стр. 59. и 60.). Па ипак неће бити штете да ову књигу прочитају наши учитељи, јер ће у њој наћи нодстицаја за своја размишљања и рлд за добро народа, чему је тежио и г. Јовичић овом својом збирком радова. Ми зато предлажемо, да се ова књига препоручи за књижнице основних школа. Замерамо што писац није више пазио на чистосту језика, особито на одвајање слогова, кад се преносе поједине рочи, и што је цена књнзи доста велика. 30 новембра 1909 год. у Београду. Љуб. Ж. Протик Груј. Аџемовић Према овом реФерату Савет је дао мишљење: да ео штампана књига „Мислл о васпитању", од г. Дмитра Јовичића, учитеља, може препоручити уа књижнице основних и учитељских школа. Г. Протићу и Аџемовићу на име награде за реФеровање о овој књизи одређено је свега (40) четрдесет динара. Овим је састанак закључен.
-»ззззЈееее-