Prosvetni glasnik

НДУКА И НАСТЛВА

73

28. — Клоц је саопштио своја проматрања у Отави, која су му открила јасан утидај морских струја и барометарских депресија на појаву једног особитог тнпа сеизмограма т. ј. на развијање особених микросеизмичких таласа. Том придиком иоказао је и цртеже из којих се тај утицај види. Посде дискусије о овоме, г. Клоц је накнадно ушао у састав микросеизмичке комисије и одлучено је, да он настави своја проматрања до идућег сазива нерманенгне комисије, да се врше и на другим местима, где има за то погодаба. 29. — Ван Бемелен извештава да се на јужиин обалама .Јаве јављају пертурбације од неког јаког тадасног извора, чија се веза са микросеизмима сада баш ироучава. До сада се зна само толико да сви ти микросеизмн имају онај општи карактер који се види код микросеизмичне узнемирности, која се каткад одржава по неколико дана. После наглог нрекида, понова сејавља врло иравилна серија, таласа, која траје прилично дуго. Амнлитуде остају готово сталне. Врло се тешко може веровати, да се таква нојава може објаснити било градијснтом барометарским, било таласима од мора, јер се доста знатни градијенти налазе на врло великом растојању, а тешко је претпоставити да таласи што ударају у обале могу градити онакав- карактер сеизмограма. По свему изгледа, да ће Батавија бити врло значајно место за ту врсту проматрања, те је с тога набављен нови, велики Вихертов сеизмограФ, ко.ји ће радити заједно са досадашњим Елертовим хоризонталним клатном са кочницом. Ван дер Сток мисли да ће ти таласи долазитн од интерФеренције различитих таласа који оптичу око Јаве. РудолФ скреће пажњу на велики утицај самог земљишта на такве по.јаве. Хамбург, Штрасбург и Ци-Ка-Веј подигнути су на алувијону, али Грац, који се налази у планинском и кршевитом крају, не показује таквих осцилација. Хекер на основу својих личних проматрања, тврди, да је ЦиКа-Веј подигнут на једном великом мочарном терену. По 3—4 дана мора се чекати док се клатно за вертикалну компоненту толико смири да би се могла отпочети нроматрања. И пајмањи ветар покреће тло. И у самоме Потсдаму приметио је сличне појаве онима какве оиисује г. Ван Бем е л ен. Искуством, а нарочито употребом клатна од алуминијума, чији је коеФицијенат ширења доста велики, дошаоједо уверења да они ирекиди у редовном току таласа долазе од новећане температуре, која помера тачке ослонца клатна или, код Вихертових клатна, мења напрегнутост Федера и услед тога настуна доста трајно, али у неколико и тајанствено региотровање. Међутим не нридаје неку особиту важност самоме склопу земљишта наводећи за пример сеизмичку опсер-