Prosvetni glasnik

74

ПРОСВЕТНИ глдсник

ваторију у Минхену, која је подигнуга на стени па ипак уписује веома велике такве осцидације. Шустер је мишљења да стеновига подлога омогућава велике покрете, док их песковита апсорбује. Хекер, упоређујући податке различитих станица, на против налази, да су амилитуде у стеновиту терену мање него ди у иесковиту, а то утврђује иДевицки. Док је био у Дорпату преместио је инструменте на песковиту подлогу са дотадање подлоге на слојевима аргилошиста. Очекивало се, да ће се на тај начин јако ослабити утицај трусова, а нарочито микросеизмичких нокрета, али је наступило готово супротно томе, није настунило никакво слабљење. Из тога закључује, да се по сеизмичкои квалитету подлоге понашају готово подједнако било да су стеновите или песковите, само кад су .једном постале стабилне. Шустер скреће пажњу да подлога има двојаки утицај: као колевка и као преносник осцилација. Сасвим је јасно да ће под утицајем јакога ветра иесковита подлога много лакше вибрирати, него ли сгеновита, али Је тако исто поуздано, да ће песковита подлога много јаче апсорбовати осцилације које нролазе кроз њу. Мајнка налази да ће се састав поддоге истицати свакојако у скали интензитета. Помоћу Кевешлететијеве методе за одредбу дубине хипоцентра, не водоћи рачуна о утицају подлоге, добиће се погрешни резултати. Према стеченоме искуству, у томе се смислу строго подједнако показују Вихертови и Мајнкини сеизмограФИ. Он мисли, да те пертурбације, о којима се овде говори, долазе од каквих секундарних узрока. К.нез Галицин не верује да је та појава везана за особнну самог инструмента. У Пулкови се клатна не ослањају на тачкама, већ на концима, по Целнерову принцнпу, па се и тамо опажају исте појаве. Он мисли да то долази од суперпозиције таласа. Девицки је некада бдио по неколико сати поред својих сеизмограФа када ,је констатовао, да они, одржавајући дуже времена своје равнотежне положаје, почињу каткад нагло осциловати као год да убележавају какав врло јак трус, који траје по неколико сати. Али су завршне Фазе показивале да ту нема ни помена од каквога труса. Пошто се таква појава често обнавља и свакад на исти начин, он мисли да је томе узрок до варијација температуре, које продирући мало по мало кро:! иреграде у којима су смештена клатна, утичу и на шиљке, на којима се она ослањају. Те ће варијације развијати лагане вибрације чија ће композиција и суиерпозиција симулирати какав врло јак трус. Могућно је, да ће се такав утицај мање опажати на сеизмограФима Целнерова система.