Prosvetni glasnik
76
ПРОСВЕТНИ ГЛАСТШК
правог кретања тла и да се то кретање избдиже студира, онда се мора имати још и један апарат са кочницом, или клатно са великом властитом периодом. Тога ради више се може преиоручити Вихертов сеизмограФ, који има своју ваздушну кочницу и тиме отклања оне властите осцилације стационерне масе, које штетно утичу, управо маскирају праве периоде сеизмичких таласа, јер је неоспорно утврђен Факат: за далеке потресе, чије су периоде сеизмичких таласа врло велике, треба да стационирана маса сеизмограФа има што краће нериоде и онда ће се суперпозирати на сеизмичким таласима; за блиске потреее, чије су периоде сеизмичких таласа врло кратке, треба да стационерна маса има што дуже властите периоде т.ј. треба да је клатно врло дугачко и онда ће се те периоде избацивати из студије, а узимати само периоде правих сеизмичких таласа. Конструктивна израдајеврло добра код сва три типа. Нарочито се у томе погледу истиче Смитов апарат из Утрехта по својој простоти, само је мотор његова регистратора доста незгодан. Еод Агаменоновог апарата морао би се изменити регистратор. Вихертов надмашује цену предвиђену стечајем, а Смитов више може послужити као сеизмоскоп. Према овоме комисија је нашла, да и при свим добрим странама ових апарата, нп .један од њих, овакви какви су нријављени, не одговара прописима конкурса. Инак је одређена сума од 1000 марака да се подели пријављеним конструктерима на име поднесених трошкова око преноса и паковања. (Наставиће се)
ЕЛЕКТРИЧНИ ТРАМВАЈИ И ЕЛ.ЕКТРИЧНЕ ЖЕ1ЕЗНИЦЕ — ПО НЕМАЧЈ^ИМ ДК^ДИМА —
Пошто су електричним железницама претеча парне железнице, који.ма се још врши саобраћај на великим н мањим даљинама, неће бити на одмет, ако кажемо неколико речи о пространству мреже парних железница. Железничка мрежа, с дана на дан, бива све већа, ношто се и саобраћај стално развија и расте. Из података, које ћемо сад навести, видеће се, како су се повећавале железничке мреже у појединим деловима света као и у појединим државама. Тако, у целом свету железничка је мрежа 1830 г. била дугачка 381 км.; 1850. год. дужина железничке мреже била је: 38022 км.; 1890 г. она је износила 617119 км., а крајем 1897 г. железничка је мрежа износила: 732255 км. Из ових ее бројева види да се, с године у годину, све више ширила жел.езничка мрежа. Кад се упореди дужина железничке мреже од 1897 г. са