Prosvetni glasnik

МЛУКА II НАСТЛИА

дужпном ЗСЈ1Л .ЕШ0Г скватора (40070 км.), види се да је тада железничка нруга бнла скоро 18'/. 2 пута дужа од екватора, а данас је још ду;ка, и да је скоро двапут дужа од растојања (384470 км.) земље и месеца. У иоједпним деловима света 1897 год. железничка мрежа по дужини износида је: у Америци: 888384 км., у Европи: 263145 км., у Азији: 49764 км., у Аустралији: 23014 км. и у Африци: 15948 км. Што се тиче појединих држава у њима је железничка мрежа крајем 1897 г. била распоређена овако: Ссверо-Америчке Сједињене Државе. располагале су са 296745 км. железница, Немачка са 48116 км., Русија (рачунајући ту и азијске железнице) са 45576 км., Француска са 41342 км., Велика Британија с Ирском са 34444 км., британска Источна Индија са 33820 км., Аустро-Угарска (рачунајући и Босну) са 26866 км., Италија са 15643 км., Аргентинска Република са 151. 2 км. Код сваке од номенутих држава сад је железничка мрежа већа. Са развитком индусгрије у нојединим земљама расла је у управној размери и железничка мрежа. Како је у Белгији најразвијенија ина,устрија, то у њој долази 20 км. железнице на 100 кмадр. км. површине; у Немачкој 8,9 км.; у Швајцарској 8,8 км.; у Француској 7,8 км. железница на 100 квадр. км. површине. Трошкови крајем 1897 г. за железнице целог света износили су око 188' 9 До милијарди динара. Разуме се, да данас трошкови око железница целог света износе много вигае од 188' 9 / 20 милијарди дикара. ЈјС 5ЈС * Електричне железнице разликују се од парних железница у томе, што код њих парнулокомотиву замењује електрична локомотива. Дакде, електричне су железнице управо трамваји код којих је нривезано више кола за кола, у која додази едектрична струја и креће их. Код едектричних жедезница гдавна .је сврха да се едектрична снага преессе на гато већу даљину, где се има изршити известан рад. Прву електричну жедезницу направиди су Сименс и Халске и исту су изложиди у Берлину 1879 г. на занатдијској изложби. Принцип је код едектричне железнице следећи: довођењем струје с поља у колски елсктромотор, почеће се едектромоторов анкер обртати. Обртање анкерове осовине преноси се на известан начпн на обртање колских точкова, који се крећу по шина,ма, ко.је струју враћају у едектричну центраду. Струја се производи: динамомашинама, акумулаторима иди Гадванијевим батеријама. Једна од највећих незгода, које се иојављују код едектричних жедезница, јесте та, што се раетојање између едектричне жељезнице и електричне централе непрестано мења, због чега се и дужина струјиних спроводника мења. И код трамваја мења се дужина спроводника, али то не гакоди толико, погато су растојања између произвођача струје и крајњих (најдаљих) тачака спроводника сразмерно