Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ДРОСВЕТНОГ САВЕТА

Кад се комиеија организовала, одмах је отпочеда да ради. Прва седнида била је 4 Фебруара 1850 г. Рад је био свестран и врло идодан. Састанди су држани ионедељником од 8—12 часова, а крајем школске године, на нредлог више чланова, одлучено је да се држе од 9 па до подне. Доцније је то промеаено, и седнице су биле суботом после лодне, па после понедељником после подне, пошто су понеки изјавили да суботом не могу долазити. "Школска Еомисија није била самостално тело као што је био Одбор Просвештенија. У једном извештају о раду њеном на трећем саетанку то је нарочито наглашено. Ево како гласи то место из извештаја, који је штампан у Српским новинама: ,Да не би читатељи мислили, да су решења комисије пуноважна и да се одма у дело приводе овим примечавамо једном за свагда, да ће комисија свако решеније своје, које вишег одобренија требује, подносити Попечитељству Просвештенија, па пошто га оно одобри, онда ће тек бити пуноважно, и онда ће се у дело приводити. Или простије: комисија даје мненије, а Попечитељство решава". Ну и поред ове ограде Школска Комиеија могла је имати и своје иницијативе у раду, па и ако није имала онако одрешене руке као њен претходник Одбор Просвештенија. Њен се рад кретао у овим правцима: 1. прегледала је књиге, које јој је слало Попечитељство Просвештенија, и давало о њима своје мишљење. Ни.је без интереса да наведемо неколико од тих књига: Велизарје с толкователиим речником од проФесора Шпанића, Финансије I част од К,. Цукића за Дицеј, Разговори немачко-сриски од Милана А. Спасића, Митологија од Жерузе-а, проФ. париског универзитета, у презоду Јована Николића, управитеља полугимназије из Неготина, Немачка граматика од Г Б. Малетића, 0 узајамности Словена од Ј. Колара, превод проФ. Тодоровића, Физика од Вука Маринковића, Логика од Константина Бранковића, Обшта историја од Јанка ШаФарика, Јавно обште нраво од Димитрија Матића, Народна економија од Константина Ђукића, Свеобште земљеоиисаније од Милана Мијатовића, проФесора гимназије, Цвет србског песмотворства као крестоматија за VI разред гимназије од Б. Малетића, Основи школског воспитанија од Церенауера у преводу Груборовића, Приповедке за моје кћери од Милана А. Симића, Немењајуће се речи и Словосочиненије Србског језика од Саве Сретеаовића, Кемија од Ђ. Поповића из Вуковара, Машатова Француска граматика, Нов буквар од Јована Балукџића, учитеља, Обшта историја. од Димитрија Нешића, проФесора, Објаснење грађанског законика од Димитрија Матића, две читанке за основне школе од Филииа Христића. 2). Давала је мишљење о свима нитањима, која.јој је постављало Попечитељство Просвештенија, а оно је много полагало на њена мишљења, па ју је питало о свима важнијим стварима. Тако је већ у четвртој седници њеној прочитано питање Попечитељства: „Од куда то бива, да се число ученика од првог разреда гимназијалног до последњег правословног разреда тако приметно смању.је; јер сад има у првом разреду гимназијалном 100, а у најстаријем правословном само 5 ученика". Попечитељство „иште мненије од комисије: како Ои се та несразмерност за унапред исправити могла". У петој седници пропросветни гдасник, I књ., 3 св., 1910. 12