Prosvetni glasnik

172

11Р0СВЕТНИ ГЛ.ДСНИК

менити проФесора из именоваие школе. А осим тога ова школа ниј« у Београду, и но томе не би члан тај могао долазити на редовне састанке. Доказује Ђурићу, да треба узети из Велике Школе четири ироФесора, ако се хоће да су све струке заетупљене. Што се тиче оне зебње иди управо сажаљеља, које оба предговорника изјавише, и то с тога што не виде ни једног учитеља у овом Савету, није вели то изостављено за то, што се мисли да су ови недорасли, него се мисдило да ће се с то.1иким разностручним проФесорима у главиоме просвета потпуно заступити. Кад дође иитање ко.је се тиче наставе само основне шкоде, онда ће по следећем чланку свакад Савет донети одлуку, да се и они позову и то не један само, него много више. (Чује се: врло добро). М. Милојевић каже, да овде има празнине у последњој тачци, и по томе тражи, да се стави и начелник црквеног одељења, кад има начелник просветиог одељења. Даље вели да проФесори и средњих и великих школа не могу знати потребе и прилике деце, као што то знају учитељи из основних школа, ко.ји се непрестано баве с децом. ■Увиђа даље још једну огромну иразнину у овом члану, а та је: што овде није заступљена Виша Женска Школа. (Смеј). Мисли да би се могла ова празнина попунити, кад би се који члан из средњих школа изоставио, а то би аогло бити, јер су проФесори довољно у проФесорима Велике Школе заступљени. (Чује се: да се реши). Јован ВошковиЛ обраћа пажњу оиих, који полажу неку зебњу код овог члана, на чл. 7 и 8 овога закона где се говори о редовним и ванредним члановима, па кад се ово узме у вид, онда нема основа никаквој зебњи. Тврди даље да није могуће у редовне чланове узети људе из унутрашњости зато, што не би могли долазити у седнице које се имају држати сваке недеље по једанпут, а по потребп и више пута. Што се тиче ванредних чланова, они се узимају из сви.ју крајева Србије. За ове чланове по чл. 8 бивају нет учитеља и два свештеника и т. д. I ови се састају на општем скупу и тада кад се нађе, да по неком питању треба саслушати и ове чланове, они ће се саслушати и своје мишљење казати. (Чује се: врло добро. Прима се). Новак Милошевић слаже се с г. Бошковићем, а кад не би било ових ванредних чланова а међу њима учитеља, који имају приступа у седницама овога Савета, онда би молио да се поставе бар 4 учитеља, а пошто то већ има, онда се може усвојити како је предложено. (Вичу: усваја се, усваја се). Министар иросвете обраћа пажњу Скупштине на једну малу ствар коју до сад није уочио, а та је: у алинеји другој овог члана 7 под б имају две три речи које би тргбало изоставити. Ту со каже: Један из проФесора (ту се разуме и ректор) Богословије". Ове речи „ту се разуме и ректор" држим да се изоставе, пошто се зна, да сваки проФесор, било гимназије било Богословије, или другог ког просветног завода, може да буде ректор — директор — и сваки ректор или директор већ наиред мора бити про®есор, те већ и по законској доследности, може бити постављен за члана Просветном Савету. Па