Prosvetni glasnik

178

Ошпте наре1јен>е, Овај закон почиње вредити од дана кад га књаз потпигае. Препоручујемо Напгем министру просвете и црквених посдова, да овај закон "обнародује и о извршењу се његовом стара; властима заповедамо, да по њему постуиају, а свима и свакоме, да му се покоравају. у Београду 1 марта 1880 г. М. М. Обреновић с. р. Министар просвете и црквених послова Видео и ставио државни Ст. Бошковић 1 с. р. печат чувар државног печата Министар правде, С. Ве .ЂКОвнћ, с. р. Одмах, пошто је стуиио у живот овај закон, 16 априла, постављени су први редовни и ванредни чданови Гдавног Просветног Савета. Маја 2 био је већ први збор Гдавног Просветног Савета, на коме су били сви редовни и ванредни чданови који -су у Београду. Збор је отворио сам министар просвете и црквених посдова. У свом говору изјавио је радост „што му је у део пала част, да отвори први састанак Гдавног Просветног Савета, у коме су прикупљене угледне радне снаге на пољу јавне наставе и научне и школске књижевности". У свом даљем говору министар се задржавао код појединих законских одредаба, казујући какве је намере имао и шта је жедео да се њима постигне. Сматрајући као ведику добит установу Гдавног Просветног Савета у нашем проеветном законодавству министар је замолио чданове да у свом раду имају вазда на уму главни задатак, који је стављен у дужност овој просвегној установи. Свој говор завршио је министар овим речима: „Поред свију тегоба, с којима се ностање ове установе имало борити, мисдим, да се можемо тврдо надати, да ће се она брзо у практици и у очима оних који шкоду и просвету српску љубе и за њу раде, иоказати корисна и благодетна. То ће, држим, поред осталога бити угледно и достојно поље, на коме ће се на част и корист земље, на сдаву и срећу целокупног српског народа, огледати у племенитом надметању најбоље наставничке и научне снаге. Кад су Србија и Српство издржали вековима онако мучне и Физичке и духовне борбе с варварима и цивилизованим сидама, па нису пропади ни утонуди, тврда је вера, да и сада у веку прогдашеног начеда народности, равноправности и цивилизације неће клонути ни бити мање светла и крепка. Као што

1 Вреди овде истаћи да је 27 Фебруара 1880 г., дакле само мало раније, у Франдуској донесен завон о установц Вишег Просветног Савета за јавну наставу п то осноину, средњу и вишу. Цреиа закону Виши Просветни Савет има исти циљ као и наш Главни Просветни Савет: да даје сво .је мишљење о наставним програмима, о наставним методама, о исиптима, о адмииистратнвним и дисципдинским прописима, о цравилнма односно исиита и давања степена, о цроаисима за надзор приватннх школа, о уџбеницима, о књигама за читање и књигама за награде, о књигама које ваља забранити као противне моралу, уставу и законима, о прописима односво молби, којима странци траже да могу даватп наста.ву, да могу отварати и управљати школама. Он представља апелацију и суд за иресуде у спорним и дисцпплинским рпедметима, и т. д.