Prosvetni glasnik

328

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

1909 порасхао је за 13. Међу новим заводима су 2 гимназије, 3 реФормне реалне гимназије, 2 реалне прогимназије, 1 реалка са реФормном прогимназијом и 5 реалака. Дакле од ових 13 завода су 9, у којима бар у најнижа три разреда нема латинског језика. Као п у опшге последњих година, међу ново отворешш школама првенство имају реалке. Од 147 ново отворених завода за последњих 9 година било је 69 (дакле преко 47°/ 0 ) виших реалака п реалака, 26 гимназија и прогимназија и 62 реалне гпмназије и реалне прогимназпје. Ну ипак још и сада гимназије имају апсолутну већину међу средњпм пшолама, го јест 364 (51°/ 0 ) од 711. Реалних гимназија и реалних прогимназија има 148 (21%), виших реалака и реалака 199 (28°/ 0 ). Потпуних завода је 1 маја 1909 било 468, од којих су 324 гимназије (69°/ 0 ), 85 реалне гимназијо (18°/ 0 ) и 53 више реалке (13°/ 0 ). У поступном отварању је осем тога било 5 гимназија, 25 реадних гимназија и 9 виших реелака. Код такве надмоћности шмназија није чудо, што и од универзитетских студената велика већина има сведочанство о испиту зрелости из гимназије. Од 20584 пруских студената уписаних летњега семестра 1909 у пруским универгитетима било је 15987 некадашљих гимназијалаца (78°/ 0 ), 2856 (14°/ 0 ) из реалних гимназија, 1741 (8°/ 0 ) из витих реалака; од 3157 новака („Еисћзе") је 2307 (73%) гимназијалада, 510 (16%) из реалних гимназија и 340 (11%) из виших реалака. Ови носледњи највише су новофилолози (91 од 342) и математичари (132 од 493); али је опет од 562 новака за класичну Филологију било 43 нз рралних гимназија и 18 из виших реалака. У 711 средњпх школа било је 8784 сталних (по буџету) наставничких места, од којих је 1 маја 1909 било 337 непонуњених. 30 директора, кап и 245 нроФесора и виших учитеља отпало је због смрти, пензије или из других узрока од 1 маја 1908 искључно до 1 маја 1909 закључно; у истом времену поставл,ено је 54 нова директора и 4 виша учитеља за управнике завода, који су у развоју. Постављено је у средњим школама за мушку дсцу 603 (са наставничким испптом за веронауку и јеврејски, 86 за латински и грчки, 158 за Француски н енглески, 126 за математику и Физику, 62 за хемију и оиисне нриродне науке, 89 за немачки, историју и земљоиис, 1 за пољску нривреду), а у средњим школама за женску децу 167 (42, 4, 23, 40, 30, 28). Било је 257 кандидата спремних за службу (28, 43, 42, 63, 22, 59), 786 ириправника („Рго1)апс1еп", — 35, 158, 192, 160, 97, 144) и 865 кандидата за учитељске школе (56, 192, 198, 145, 98, 176). Нај јачи је прираштај кандидата, који су положили испит за класичну Филологију. Виши учитељи немају још почетну плату каб судије и како тиме још није постигнута иотпуна једнакост, делегати су је тражили на првом месту. * И други захтев делегата, да под једним директором може бити највише 500 ученика, створио би, кад би бпо нримљен, много више виших учитеља него што до сада пма могућности за унаиређење. Од 711 средњих пгкола, колико их је било 1 маја 1909, у то је време њих 85 имало 501 до 600 ученика, 30 је имало 601 до 700, 5 (и то градске више реалке у Данцигу Фленсбургу, Бохуму и Диселдорфу као и реална гимназија у Дортмунду, која се сада претвара у реФормну реалну гимназију) 701—800, 1 (виша реалка у Позену) има 884 ученика у 20 одељења, а на челу им стоји градска гимназија у Милхајму на Рајни, спојена са реалком, која броји у 28 одељења 962 ученика и осем тога има прииравну школу од 4 одељења са 147 ученика. Према подацима из иоследње две годчне овај завод претвара се у реФормну гпмназију и реФормну реалну гимназију, а пре две године говорило се, да ће се реалка одвојитп као самостална вшпа реалка. Овај завод последњих го-