Prosvetni glasnik

408

ПРОСВЕХНИ ГЛАСНИК

задаћа, да и културну иеторију увлачимо у круг нашега посматрања, да ш смемо занемарити све вел.ике богате збирке наших главних градова, народне музеје, војне музеје, Германски Музеј, и тако многе мање збирке у провинцији, градске музеје, збирке историских друшта, дивне збирке у пдемићким замцима и много што шта друго. За познавање оружја и одела, за целокупну представу о животу ранијих времена има ту неисцрпних помоћних средстава, која би још израна могла за младеж бити свеж извор поуке и личног опажања, личног изучавања. Ну и ако природне науке, земљопис и историја могу највише добити од ученичких излета, не треба издвојити ни остале вредмете. Јасном погледу на старо доба а с тиме и разумевању класика допринеће, ако посматрамо грчке и римске споменике, у антикварију, у збирцп ваза у Помпејану и где год их иначе можемо наћи. И кад би мали латинац просрицао један римски натпис на надгробном камену или ученик осмога разреда првобитни текст свога класика у каквом кодексу, на један мах би научио да цени вредност лепога школског текста у Тајбнерову издању. Немачки састав, даље, може овде лако наћи лепо и корисно градиво, и састави о темама које узимају грађу из очигледности, имају вредности на свима ступњевима а никако нису најлакши. И слободна предавања могу бити спојена са таквим излетима. Ја сам већ то огледао и имао сам добро искуство, што сам дао једноме ученику, који је располагао снецијалним знањем, да сам предузме један део излета и да на самом месту држи једно мало слободно предавање. Или кад би се створила могућност, да онде где нема доброг позоришта, ученици старијих разреда, који толико слушају о драми, .један пут у оближњем граду виде и чују велики комад, који ће играти добри глумци, и да на себи осете његов утицај, а ово је зацело нешто тако лепо, да ће у младим душама оставити са собом неизгладљив утисак. И на послетку долази оно, што зовемо уметничко васпитање, уметничка очигледна настава, било да се споји са цртањем, историјом, матерњим језиком, или да у нарочитим добровољним часовима нађе себи скромно месташце. А да и у том погледу гимназија има велику задаћу, да и гимназија треба да ради на уметничком васпитању младежи, то се већ одавно увидело. Што се тиче путова, који воде овој мети, у том нема слагања; све стоји до нндивидуалности учитељеве, до његове подобности, до његова знања и схватања. С тога бих се и ја изјаснио врло резервисано, али се ипак сме толико рећи, дапоред слика, поред копија од гипса и светлосних слика не треба барем сасвим занемаривати оригинале, уколико се могу они добити, скулптуре, слике и грађевине, да нарочито лепим великим уметничким збиркама треба да се много марљивије користе виши разреди, било да им се препоручи да их сами посећују а са одређеног гледишта условљенога наставом, било да баш наставници узму на себе нредвођење ових најлепших али и најтежих