Prosvetni glasnik

НАТКА. И НАСТАВА

409

од свих излета. Да при том поступно раде и учитељи цртања, као уметници и наставници, била би нарочита жеља, чије остварење можда смемо очекивати од будућности. Довољно је дакде прилике, која потиче из потребе и сврхе саме наставе, да се свуда поред науке и потребних знања образује и мок опажања код ученика, која се мора школовати као и свака друга снособност. Дабоме, ако ови излети имају вредности, онда вреде исти захтеви, на које ми иначе пазимо у школн. Такав излет мора се, ако је икако могућно, наслањати на ток наставе, настава треба да га припреми и доцније опет да на њ подеети; на лектиру Тацита наслања се посета римско-гернанских старина у Народном Музеју, на лектиру Нибелуншке Песме разгледање средњенемачких рукоииса у градској библиотеци. Тако излет неће ученика правити расејаним, настава и излет се допуњују. II даље, ако се хоће да се сврха постигне, онда наставник не сме сам да даје као готов суд оно, што треба са бољим успехом и с већом радошћу ученици тек да опазе, тек да изнађу. А нарочито је потребно ограничавати се, ако се хоће да постигне дејство, и водити рачуна о моћи схватања код деце. „Опасно је све што је сувише много, сувише рано, сувише брзо". Дакле не треба пројурити кроз целе музеје, јер то не оставља уопште никакве утиске већ само умор и нелагодност. Ја са ученицима не посећујем војни музеј већ .једну собу, у којој су оружје и оореме из тридесетогодигање војне; у другој прилици идемо у друге собе. Не тражи се множина већ то, да ученици на малом, ограниченом пољу науче опажати. Из овога се види, шта ја мислим о већим путовањима; ја их држим за прерану, дечјем добу само шкодљиву ствар. Поред све веће нервозности код наше младежи мора човек бити дваиут обазривији и боље је радити као Либечани, који на својим ученичким излетима у Харцу и Тирингији пешаче преко брегова и долнна и тако освежавају срце и дух. А пре свега треба упознати свој завичај, пре но што се пође у далеке земље. II сувише чести и сувише разноврсни излети нису добри; али ове се опасностц, мислим, не треба нлашити. Посета музеја а још више већи излети у околину или оближњн град задају толико посла наетавнику, ( траже тако брижљиве припреме сваке врсте, стају толико муке, времена и новца, траже и тако чврсто и поуздану дисциплину, да ће се увек само ноједини наставници па и они не сувише често одлучивати. Ја се не предајем илузији, шта више ја верујем да целу ову ствар, ако хоћемо да она цвета и доноси плода, треба боље уредити, па ће нестати и незгода, које јој сметају. Ове су незгоде у тешкоћи стпари уонште, у све већим трошковима, и у моралној и дисциплинској одговорности. Али све ове незгоде не морају доћи у обзир и све