Prosvetni glasnik

496

ПРОСВВТИИ ГЛАСНИК

се догађа, а ја место да се уплашим, а оно мало је требало па да се од радости заплачем, видећи једног витеза да сдободно јурн и по цедој Србији говори народу. Рекао би човек е је Божјим провиђењем намењен и одређен да трчи свуд и да их одушевљава представљајући им невоље што су претриели, и сравњујући их уједно с јунаштвом које -«у свуд испољили за слободу, а нарочито у последњој борби, коју су нам погинули оставили да гледамо као у огледалу како човек треба да се зноји и крв своју пролије за слободу. „Не треба никад мислити, — рече, — да једна велика сила може да до.бије победу ако јој није одозго одређено. Нека је већа, опет ће бити уништена, што у осталом већ и видимо за ово две године. Ко је други иомогао ако не од Бога провиђење? Немојте дакле, рече даље витез, клонути, нити се плашити, него следујте мени да се прославите". Чујући ово, ја управо дођох к себи и добих вољу да пишем што сам наумио а био сам се решио да напустим. Сад видим како војска са свију страна усрдно трчи и жури се да прими наредбу на коју страну да иде и за своју, слободу крв своју да пролије. Али није било довољно Ђорђу само да одреди војску да свуда на супрот стане, него се прво реши да хитно пошље у Цариград једног допнсника за иреписку, а онога сердара Петра Ичкоглија одреди да заведе норедак у Србији. Одреди за сваки крај у Србији поглаваре и нареди им да се пожуре. Одреди Јакова и самог попа Луку, такође и ону кугу турску Чупића да се паште одржати Дрину и да је чувају до реке Саве. И ако се нису Срби много бојали Босне, ипак је требало да се с друге стране боје као што се вшне пута десило. Босанска војска бнла је престрављена па Срби нису озбиљно ни предузимади све могуће да предухитре и да сачекају непријатеља, оног серашћера који је целога лета скупљао војску. Серашћер проведе зиму а одмах с пролећа паде пред Ниш и улогори се с* целом војском од четрдесет хиљада људи, осим толиких бегова и четири паше што је све скупа износило шездесет хиљада. Међу њима је било и низама, а то ће рећи редовна војска а нарочито тобџије Ово се може рећи да је била војска, и сваки не сумњајући, морао је страховати за Србију, као и ја са своје стране да ми сав труд не лропадне. Пошто је дакле Ђорђе распоредио дринску војску, сва му је брига била за моравску, па ваљало му је да сам промери стазе и богазе и .да их обезбеди. Петра из Добрњице одреди да стане између Ражња н Алексинца а да се улогори код Хајдучке чесме. Ту он подиже шанчеве ,и чекаше непријатеља. Други логор заповеди да се под заповедништвом