Prosvetni glasnik

Б К Л Е Ш К Е

527

3. Колико чаоова за учење има.ју у схвари код вас инхерни ученици у зиму, а колико лети? У колико часова усхају? Јесу ли Физичка вежбања и часови из музике на рачун часова за учење пли су остављени увек за часове за одмор и шетњу? 4. МеЈју рђавим навикама, које не треба пустити да се развијају код детета, као што је леност, грубе склоности, неучтивост, неуредност у понашању п у говору, за које вам се чинп да се не могу у вашој школи довољно сузбијати пажљивом дисдиплином ? Знате ли Факте који потврђују ваше речи? 5. Које добре а које рђаве стране за васпитање ученичко и за одржавање дисциплине налазите у администратпвном звању што се зове школска управа ? 6. Ка.кве односе завод одржава са породицама? Да ли се одсуствовања ученичка, задоцњавања, опомене, охрабрпвања, оцене, задаци и писмени састави редовно саопштавају родитељима? Да ли се родитељи извештавају о ресултатима ? Б. 0 оном што би могло бити. 1. Мислите ли да је потребно уздићи дисциплину у нашим колежима? 2 Дко мислпте, шта бисте нредузели да добијете трајне ресултате и какве би реФорме ваљало извршити: а) у организацији рада и унутрашње дисциплине у заводу; б) у добијању школских старешина; в) у материјалној администрацији завода; г) у односима старешине и особља; д) у односима завода са породицама. Ова анкета и последице, које ће јој дати Савез колежа, заслужују пажњу наставника средњих школа. (X' Епзегд. ЗесопД.) —У* Да ди наставници треба да иду еа својим ученицима. — Мисао да ученике треба кроз два или више разреда једно за другим да прати један нсти проФесор вишеје пута истпцана. Већини запитаних наставника учинило се да она повлачи за собом више незгода но користи. Друштво проФесора нижих разреда у Француској недавно је имало да се изјасни о овом пптању. Један од његових чланова предложио је да се запита, да ли се учениц првог и другог разреда могу поверити једном истом проФзсору, који ће их пратити две године. После дискусије овај је предлог одбачен. (X' Епвегд. ЗесоиД.) —г* Каижнице и научне збирке француских лицеја и колежа. Обично су доста сиромашне књижнице лицеја и колежа у Француској. Неколико застарелих остатака од најстаријих књижница, неколико старих збирака грчких, латинских или Францускпх писаца, неколико издања књига разне садржине, које су имале вредностп пре тридесет или педесет година, нека непредвиђена и некорисна дела; овде онде по нека новија књига, непотпуне серије и засебно куповане свеске, кад је било могућности, да неки од службеника спремни еФемерни програм за лисанс или агрегацију, — то је обично главно што оне имају. Бедни кредити, који су им давани, нису им допуштали да се ни у једном реду студија методски обогаћавају; саветовање са наставницима сваке струке није уосталом обавезно за одређивање к 1К0 ће се