Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

671

ничкој настави то, што саксонска вдада, и ако зна за баденску резодуцију, ипак хоће да женску деду пушта у мушке школе, где је то потребно. У званичним разлозима 1 између осгалога се вели: „ Поуздано се може узети, да ће се подизању виших женских школа а нарочито подизању женских средњих школа (БШсИепап81а11еп) већ и због трошкова на њих приступити само поступно и појединачно у већим а тако и у појединим средњим градовима. За недогледно још време дакле неко место у унутрашњости нити ће подићи вишу женску школу или женску средњу школу нити ће то постићи без великих тешкоћа. А ако родитељи, који живе у таквим местима, имају кћери, у којих је подобности и праве наклоности, да добију образовање више но што им може дати народна школа, или које хоће дасе спреме за академске студије, и ако такви родитељи гаЈе оправдану жељу, да своје кћери одвоје од себе што је могућно доцније, онда се мучно може порећи по.треба, да се женскима допусти, да иду у виши наставни завод, који се налази у самом том месту. 0 искуствима у Јужној Немачкој вели се: „Врло велики значај свакојако имају извештаји нарочитога изасланика, кога је ради ове сврхе одредило министарство просвете и црквених послова, о заједничком васпитању у Јужној Немачкој, у Виртембершкој, Баденској, Хесенској и Елзас-Лотрингији, где заједничкога васпитања имаде од дужега времена, негде већ од неколико десетина година. „Обавештења, која је он прибавио у разним местима од надлежних личности, показала су, да су тамо задовољни успесима ове уредбе и да, сем једног јединог случаја, нису могли опазити никакав штетан утицај на наставни рад ни на морал ученички. А насупрот саопштењу проФесора др. Баумгартна, да већина баденских наставника средњих школа нису иријатељи заједничком васпитању мушке и женске деце, као систему, стоји штамнани званични извештај баденскога великога школског савета о идењу женских у мушке средње школе од 1880/90 до 1907/08 школске године... „На послетку билн су само иовољни и лични утисци, које је министарски изасланик добио при носети мушких средњих школа, у које су ишла и женска деца, у Штрасбургу, Дармштату и Хајделбергу. Нарочито није строги школски ред ништа патио због женских, већ се ире може рећи, да су се оне врло добро умеле наћи у њему. Женске су сем тога имале здрав и свеж изглед, њихово онхођење са друговима показивало се као неусиљено и одмерено. Шта више, хваљеи је добар утицај, којп њихово присуство врши на грубље навике мушкараца па 1 У спроводном писму уз иредлог закона о вишеи женском образовању (Дрезда 14. новембра 1909), стр. '25 и 26.