Prosvetni glasnik

910

ИРОСПЕТНИ ГЛАСНИЕ

Нећемо ни да их уиоређујемо. Чак ћемо радо да кажемо, бар што се тиче оних које познајомо, да су и врло добри. Али ми кахтевамо да буде јединства у настави, којега мора да буде, ако св хоће да води рачуна о идеалној задаћи наставе у средњим школама. А то јединство не смеју рушиги уџбениди. Сад да нређемо на нага специјални задатак, на оцену уџбеника Од г. Саве Максића. Г. Максић израдио је Немачку Вежбанку са Букваром за I и II разред и одвојено Немачко-Српски Речник са упутствима и Граматиком уз ову Немачку Вежбанку. Немачка Вежбанка почиље латиницом. Штампана су поједина мала слова, а исиод њих подвојене речи; добро је што нису нагомилане. Носле долазе и велика слова латиницом, и сад већ, као штиво, јављају се краће и лакше реченице, које се често по.јаве и као непрекидно штиво. Намера је ова несумњиво добра. Нисац жели да се то не чита само ради упознавап.а иисмена, већ ради језика и садржине ових текстова. Он тежи да се ученици већ овде почну уводити у граматику, ма да не жели да се тиранишу граматичким апстракцијама. Зато и каже у предговору: „Ученици треба да се оспособе да са разумевањем читају дела на страном језику ради познавања душевног и културног живота дотичног народа, али поред тога треба ученици да изнесу из школе и извесну извежбаност у усменој и писменој употреби страног језика; с тога нпје довољно да ученици само знају да преведу дато им пгтпво. Знање језика није у нознавању граматичких облика, него у сиособности, да се ти облици и правилно примењују усмено и нисмено." Већ од 19. стр. долази штиво, које се уноси и у немачке књиге ове врсте. Писац познаје нове погледе о настави живих језика и према томе постуиио је у овоме коректно. Ионеко је штпво са више тешкоћа ио разноврсности граматичког материјала, који се не може лакше савладати, а не може олако ирећи (на пр. одмах у ирвом чланку глагол с раздвојним иредметком, па ре®лексивни глагол 81сћ &еиеп итд.). Алн те тешкоће и не могу свагда да се избегну, кад се хоће да узме одабраннји текст. Али смо одсудно иротивни да писац кује текстове сам. Готица. долази на стр. 33., и писац је овде поступио као и с латиницом. Но нашем мишљењу, готица би могла сасвим и отнасти, бар у I и II разреду, док ученицц колико толико не уђу у језик. Нашто ова нова тешкоћа тако брзо, кад би се могла избећи без штете по идеални и практпчни циљ самога предмета.! Речник је у засебној књизи. а у њој је и граматика. Све што се наставним нланом тражи из граматике, овде је обухваћено, сем о свезама, што могу ученици лако савладати и без нарочитога уношења у Граматику. То исто вреди и за науку о речепици,. простој и сложеној, и о реду речи у њима. И ове ствари могу се правилно изучити само говором и на штиву. Уопште грамагика, иа стр. 68 и даље, изнесена је системски, а на стр. 58 — 68 нарочито је писац истакао, шта мора пз. граматике да се обради код појединих вежбања. Тиме је учинио услугу наставницима. Сличну намеру имају и поједине напомене у речнику, стр. 1—40, поред речи за поједина вежбања.