Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

1009

које .је над светом, вечно је, чијој моћи нема граница, па осећајући своју слабост и немоћ, осећао је и потребу да. му се моли и да га за помоћ призива. Тако су постале религиозне светковине, које школа као хригаћанска установа мора увести и у школски живот. Отуда имамо шкодске свечаности, које су чисто верског карактера, а то су: молитва или призиваље Св. Духа у почетку и благодарење на крају школске године, и онда свакодневне молитве пре и после учења. У животу има дана, којих се народ радо сећа. Тада он оставља своје обичне послове, предајући се успомени на минуле догађаје и знамените личности. То су дани сећања на миле или тужне доживљаје, који су учинили дубок утисак на народну душу, а тичу се завичаја, земље, породице, народа, племена или човечанства. Тако су постале народне светковине, које су уведене и у гпколу, те тако имамо школске народне свечаности. Оне могу бити: 1. оиште народне, као што је прослава Св. Саве, затим Видов-дан, тужна успомена на изгинуле борце за веру, народ и отаџбину ма кад и ма где то било. Понеке опште народне светковпне могу да се прослављају само једанпут у дугом размаку времена или само извесних година, као на нр. успомена петстогодишњице на Косовску битку, пренос коетију Вука Караџића, пренос костију Бранка Радичевића, успомена на стогодишњицу смрти Доситија Обрадовића и т. д. Овде се убрајају и свечаности као што су стогодишњица Првог Устанка, стогодишњица Другог Устанка и т. д. 2. Посебне или индивидуалне свечаности, које не светкује цео народ по свима. српским земљама. Овде спада Краљев рођен-дан, а у неослобођеним земљама могло би то да буде дан рођења црквеног поглавара, који јр. представник и носилац напионалне идеје. У индивидуалне светковине долази и нрослава усномене на важннје догађаје и дане из живота појединих школа, као што је десетогодишњица, двадесетпетогодишњица, педесетогодишњица школе, и т. д. затим сећање кад је школа добила нову зграду, или кад је добила ново одељење, неког великог добротвора, успомена на смрт добротвора, наставника и т. д. Напослетку школа као и народ ваља да слави понеке дане у вези с посматрањем живота у природи. То је засебна трећа односно четврта врста шкплских свечаности. Ту спада прослава Ђурђев-дана, „кад се гора заодева листом а земљица травом и цви.јетом". Ђурђев-дан је у нас добио и национално обележје, јер Ђурђев-дан бејаше хајдучки састанак, За њим долазе заветине или сеоска слава и онда молитва за кигиу и берба. Све ове свечаности имаЈу несумњивог значаја, који у многоме за- ' виси од тока свечаности.