Prosvetni glasnik

ШКОЛОКИ ЛЕТОПИС

ПРОДУЖНЕ ШКОЛЕ У НАС Од Ј. Миодраговића

Фатално је, да у нас не надази земљишта све оно, што је корнсно и практично. Тако је са ширењем свега пољопривреднога знања; тако је са занатским школама; тако је са ручним радом; тако је са школама дево.јачким и грађанскин, које су имале да вежу живот с науком; тако је с одвише потребним школама за женске: за домаћиде, за кројење и шивење, за кувлње и т. д. па тако је и с продужним школама. Све то ми само желимо, по прекој потреби и по угледу на друге народе; а све се то веома тешко одомаћује у нас и слабо напредује. У нас добро напредују само оне шкоде и установе, које су за „господовање" и нерад или рад с мање напрезања и Физичкога и умнога. И што се ми смејемо Црногорцима, који дођу к нама у Шумадију па траже, има ли што да се „нажирава", нисмо ни ми од њих много умакли — браћа смо. Па што се народ наш клони тешког физичког рада, то и није чудо; то је сасвим природно. У току цивилизације се тешки физички рад све више замењује умним, а за сваки се тежи посао човечанство све више служи природном снагом. Али што не волимо никакав умни рад и умно напрезање, спојено с прибирањем знања и прпменом његовом у животу, то је много више и за осуду и за страховање. Јер се данас баш они и људи и народи више пробијају у мучној борби животној и боље осигуравају опстанак и свој и потомства свога, који су за ово подобнији. Празно знање без примене у животу не би вредело ништа, јер не би унапређивало ни човека ни човечанство. Огромна моћ науке и јесте само у иримени њеној у животу људскоме. И ко је боље и више нримени, тај је напреднији,, тај боље и срећније живи. Мадам де Стајел је рекла, да су Немци „народ који је највише експлоатисао науке и вештине". И тачно је тако. Зато ■су и најнапреднији, продиру свуда, живе најбоље и плоде се највише. Јер су ту све погодбе животне повољније и живот лакши и саврше-