Prosvetni glasnik

1036

ПРОСВКТНИ ГЛАСНИК

један ми је од њих сасвим искрено рекао: ,И у нас би, госнодине, било као у жабарској, да смо и ми радиди ио ароаису као они. Ништа преко године не може да, се уради с њима овако, с по једним часом недељно. Јер што науче једнога четвртка, то до другога забораве , па онда морате нанопо. И тако вам за .једно исто предавање треба неколико Четвртака; а кад одбијете сво Четвртке у години, када се не иде у тпколу, мадо их и остане, и ништа не може да се уради. Него смо ми молили и ђаке и родитеље, те су редовно додазили у шкоду месец дана, и за тај су месец научили ово што сте видели*... У овим речима, господино Министре, ја држим да лежи ведико искуство : да се с једним часом недељно не може учинити ништа и да је боље, да се уради, да се место продужних школа отварају овако курсеви од месец или два дана. Па и они да буду опет више за понављање и утврђивање онога што се научило у основној шкоди него за нову наставу." Надзорник за округ црноречки имао је самоједну. у Зајечару, с I годином и веди, да „не одговара свом задатку", због сувише кратког времона и мадо часова, и предлаже. да се одмах затвори „због немилих призора и скандала". Надзорник за округ јагодински не номиње колико их је имао и какав је успех у њима, кего вели: „Продужне школе да се укину". Разлози су му за то они исти, што смо их и до сад наводилп. Или, вели, да у њима остане само Српски језик и Рачун. Надзорник за округ пиротски имао је .једну и у њој .је оденио успех са 5, 4, 3, 3. Надзорник за округ београдски посве карактеристично веди овако: „У сва три иоменута среза нашао сам само једну нродужну школу. Она је прави „баук" за учитеље, и зато се они довијају свима силама да се исте не отварају. Продужна школа није у стању да продужи но може у неколико да одржи оно знање, које се изнесе из ниже основне школе. Али кад се узме у обзир то, да оне јако уде успеху редовне школе, онда се може слободно рећи, да су оне од веће штете него користи. Зар би и било користи од њих, кад би све основне школе биде подељене и свуда бидо по два и више наставника, па би се рад у продужној шкоди распоредио, тако, како не би сметао раду у редовној школи". Надзорник за срез темнићски имао је само једну и веди; „У овој школи стекле су се све повољне прилике, те сам нашао успех који би ишао у придог мишљењу, да се продужне школе одрже". (Међу овим повољним приликама наводи, што су у њој радила три одлична наставннка и што су сва деца из једног седа). „Кад би се програм свео на утврђивање и одржање писмености, онда би продужне шкоде имале смисла. Но где је један учитељ, мислим да не служе ни чем другом до да прекомерно оптерете учитеља и редован рад у школи што више упропасте". Надзорник за срез власотиначки вели: „И само време од једнога дана у недељи недовољно је да се што озбиљно може постићи. Али важнија су овде сметња сами ђаци и њихови ро-