Prosvetni glasnik

1058

11РОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Код мануелограФског снимања преа,мета најглавније је иоред техгшке: добро познавате и тачно иамћење свију облика геометријских, биљних, животињских и људских тела. Стога и долази да нрави гра®ичар црта предмете брзо и ио памћењу, а црави сликар (уметник) споро и по природи. Ова разлика у раду између илустратора или граФичара и сликара долази отуда: 1) што је код илустратора допуштено и комипловање (јер ради и по поруџбини); и 2) што ради увек у малој размери (формату), па му се услед тога евентуалне грешке у концепцији и не примећују, као што бива код сликареве композиције у великој размери. Код фотографског снимања предмета најглавније је, поред технике: изабрати позицију, оценити осветљење и одредити екснозицију. — При снимању предмета, и једном п другом методом, главни је услов, да изврпгиоци имају естетички смисао и укус Друга категорија ГраФичке вештине бави се, као што раније иоменусмо, пзрадом негатива или клиширањем оригинала. Под оригиналом овде треба разумети све оне граФичке израде илп предмете, т. ј. слике, планове и остале цртеже, које намеравамо умножавати, без обзира на то да ли су они пзрађени од стране граФичара (цртача), пре.ча захтевима клишерске технике или независно од тога, као што у већини случајева раде сликари, геограФИ (карте), техничари (планове) или су то пак неке старе илустрације и репродукције, које треба -поново умножити. Ово клишпрање или израда негатива изводи се пзврнутим изрезивањем, урезивањем, прецртавањем или превођењем оригинала са харгије на дрвену, металну, камену или желатинску плочу, тако вешто, да тај пренос буде у свему веран своме оригиналу, т. ј. кад овако клипшрани нацрт отиснемо са плоче (клишета) на хартију, треба да покаже исти еФекат у ногледу карактерних црта и модулација своје пластике. Клиширање оригинала вриш се према методама, а то су: мануелска, аутохемиска и Фотохемиска метода. Свака од тих метода клиширања дели се на своје специјалне начипе извођења, т. ј. т. зв. техничке ироцесе, којих има многоструких и који се називају по имену материјала (плоче), на коме се оригинал клишира, и према карактерпзацији самог клишпрања, т. ј. према томе за који је начин штампања клише израђено. — Отуда има: а) код мануелске методе: ксилотипија (дрворез), металогравура, (на бакру, челику или месингу) и литограФија ■ (цртање п резање на камену); б) код аутохемиске методе: аутоцинкотипија и аутолитограФија; и в) код Фотохемиске методе: Фотоксилотипија, Фотометалотииија, Фотогалванотнпија итд.; Фотометалогравура, Фотогалваногравура, ФотожелатинограФија (лихтдрук) Фотолитогра®ија и ФотометалограФија (на алуминијуму и цинку). Од примењене методе и процеса зависи уметничка и Фипансијска вредност репродукције. Мануелска метода је најстарија, а Фотохемијска најмлађа.