Prosvetni glasnik

1060

просветни гласник

ксилотипија, металотипија п т. д.) и употребљавају искључиво за „илустровање" а ретко за „репродуковање", управо само у томе случају, кад је оригинал мањег Формата, а треба га у много хиљада штампати. Поред савршенства у брзини штампања ова метода је и у бојама савршена, ннр. позната хромоаутотипија итд. Друга метода штамаања нешто је млађа (1420) од прве и зове се „дубока" или граверска штамиа (т. зв. бакрорез и челикорез), зато што се оснива на супротности прве методе дакле на принципу штамиања из дубине, јер је слика на металноме клишету удубљена (гравирана) а иразна места или т. зв. бланкум узвишеи, т. ј. раван са иовршином плоче: управо, обратно у одиосу према клишету за тииијску штамиу. Граверско клиширање и штампање употребљава се за репродуковање финих слика и мапа или за раскошно издање. Техника клиширања, а особито штампања, код ове методе веома је компликоваиа и спора, па је за то ова реиродукција и најскуиља, али је у ист , време и најфинпја, нарочито у погледу мекоће тонова и дубине сенки; само је жалити што ова метода још није ирактично усавршена за ренродуковање и у бојама. Недавно су и за ово штампање пронађене брзе пресе. ТреКа метода штамаања назива се „равна" или графдјска штампа. Примењопа је око 1798. прво на камену — (литограФија), а доцније на металу и стаклету (металограФија и желатпнограФија т. зв. лихтдрук). Ова метода штампања носи овакав назив стога, што се слика на овоме клишету (плочи) не налази ни урезана ни изрезана, већ само нацртана (граФисана) на иовршини плоче. Овај начин сликоштамиања је најмлађи, а дело је модерне хемије. Савршен је и за сада најпрактичнпји за реиродуковање већих радова у бојама (хромолитограФија), па се за то највише и употребљава за умножавање већих слика, мапа, дипломк, плаката, акција итд., јер има такође усавршене машинске пресе, скоро као и „типнјска" штампа. У новије доба усавршенаје у Северној Америци и једна Летврта метода умножавања која но својој сличности припада графичкој штамии и назива се ротациона ФотограФија. Истина она не умножава слике механичким штампањем као литогравија пли желатинограФија већ ФотограФским копирањем, а разликује се од ручног Фотографског копирања у толико, што овде постоји у место конирњаче једпа комплетна аутоматична машина са електричном светлошћу унутра, и што се овде не копира на нарчетима, т.ј. псеченој хартији, већ на једној дугачкој траци хартије, која је омотана на котур (калем) као филм за тренутно сннмање апаратом. Овај апарат за умножавање ротационом ФотограФијом, удешен је тако, да кад се на одговарајуће место уметне „негатив« и механизам пусти, аиарат сам одвија хартију, експонира (коппра) изазива, Фиксира, суши и обрезује слике (позитиве), које су у свему једна као друга, што при ручном копирању није могућно постићи, нарочито у јачини тонова. Ради веће брзпне у раду овде се уиотребљава нарочита бром т.зв.сребрна хартија, коЈа је осетљива као и сува плоча или филм , тако, да апарат за сваки тренут ока конира слику, која је лепа као