Prosvetni glasnik

1068

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

предавача морада да преовдађују тужна осећања у тренутку, кад се највећа национадна светковина просдављала и у III гимназији. Хвалимо се ирошлошћу и указујемо ко смо били у средњем веку, „а за садашњи застој и нерад тешимо се и бранимо иетвековним робовањем". Норвешци су тек од 1814. г. Формирали се као засебна народност и у засебну државу, па тек од тад су почели да раде и на својој култури. И ова.ј народ, и ако је до 1905. г. био у подчињепом савезу са Шведском, ипак је успео да своју земљу уреди и унапреди. Имају сад путове и железнице и телеграФ и телеФон. „Пут свуда као тенсија, и ако је земља брдовита и кршевита. Безбедност путника је потпуно осигурана. Новац може сваки ако хоће на леђима у отвореној кеси носити. Ако ко год случајно изгуби какву ствар, може насигурно рачунати да ће је наћи. Уз пут имају само гго где-где бараке, кантине, да се путници могу заложити. Алкохолна пића нигде се не држе. Хотели служе само путницима, домаћи људи не иду у њих. Ту се добија храна. Тамо услуга пита: „Шта желите јести ?," а не као код нас: „Шта желите пити?" (стр. 5.) Власти су самоуправне, али нигде злоупотреба у дужности. Администрација је проста, имају уређен санитет, зато је у земљи здравље добро. Људи од шесет година најактивнији су; у њимаје снага и моћ државе. И сва ова блага постигли су земља и народ школом. 1904. г. по селима у 650 општина било је 6000 школа с 5300 учитеља и учитељица; а у градовима је Оило 955 мушких, 927 женских и 832 мешовита одељења, свега 2714 одељења с 2354 наставника. И ио селима и у градовима мање је наставника него школа стога што имају и путујући учитељи, који раде и у две три школе. (стр. 7). На 1000 регрута једва су 2—3 неиисмена. „Неписмен човек то је највећа реткост, то изазива велику сензацију видети човека физичкии умно здрава, а неписмена". * А како је у нас? Сиротна Норвешка претекла нас је са 6500 школа. Зато нам се ни '/з деце за школу не школује. У Норвешкој једна школа долази на 270 становника а у нас на 2200! И кад нам је овако школовање није чудо што смо и културно изостали у сваком погледу. Г. Васовић с разлогом вели: „Не може ни бити говора о просвећености једног народа који је за 100 година свога државног живота отворио само 1200 школа, и дотерао проценат писмености на 10 или највише 15". Па и ово што радимо, није како треба. Све је без плана, више случајно, јер ми немамо државног програма, који би био детаљисан