Prosvetni glasnik

1192

ИРОСВЕТНИ ГДАСНИК

основних шкода. Из овога се види тежња, да се н мушкој и женској деци даде подједнако средње образовање. Законом од 1904. извршено је стапање ове две врсте гакола; разликује се женска гимназија од женске педагошке шкоде и свака од њих уређује се према мушким школама, мушкој гнмназији и мушкој педагошкој (учитељској) школи. Нови школски закон од 1909. године разликује три типа женских гимназија: са латинским и грчким, само са латинским и без ових језика. Наставни план је овај:

Наставни план за ж енС1 ^ е гимназије

Реална гшшазија

Полукласична

Класична

гимназиЈа

гимназиЈ а

о

ПРЕДМЕТИ

р а з р е д и

р а з р е д и

р а з р е д и

р. М

I

II

III

IV

V

I

II

III

IV

V

I

II

III

IV

V

1.

Бугарски

4

3

3

3

3

4

3

3

3

3

4

3

3

3

3

2.

Франд. иди Немачки •

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3.

Руски -

2

2

2

2

2

2

4.

Латииски

3

3

3

3

3

4

3

3

3

3

5.

Грчки

3

3

3

3

6.

Светска и цркв. исто-

рија

2

2

2

3

3

2

2

2

3

3

2

2

2

3

3

7.

Земљопис

2

2

1

2

2

2

1

2

2

1

2

2

8.

Познавање друштва и

1

1

закона

Ј

9.

Алгебра и геометрпја

0

3

3

3

3

4

3

3

3

3

4

3

3

3

3

10,

Надртна гометрија -

2

2

! 11.

Физика

4

3

2

—•

3

2

2

3

2

2

12.

Хемија

3

2

2

1

2

2

2

2

13.

Прнролга историја и

1

1

хигиЈена

2

2

1

1

. 2

2

1

1

2

1

1

14.

Философ . пропедевтика

2

2

2

2

2

2

15.

Цртање

4

4

2

2

о

2

2

2

16.

Певање и музика • •

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1 17.

Гимнастика ....

2

2

1

1

2

2

1

1

2

1

1

1

18.

Кућанство

2

2

1

19.

Наука о васпитању •

2

2

2

2

20.

Женски ручни рад •

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

Недељно час. за

сваки разред

28

28

28

27

28

27

28-

28

27

26

26

28

28

27

28

Свака потпуна гимназија, било да је издржава општина или држава, стоји под непосредним надзором министарства просвете. Гимназије су, као што је речено, за мушку или за женску децу; мешовигих гимназија нема. Гимназијом управља директор, кога поставља министарство просвете. Он мора безусловно имати академско образовање и десет година службе као редовни гимназиски наставник. Он добија плагу, коју према годинама службе има као редовни гимназиски наставник, и још 900 динара годишње. И наставнике поставља министарство краљевим указом. Они морају имати академско образовање, најмање