Prosvetni glasnik

1178

ИГОСВЕТПИ гллсник

У уводу (стр. 2—13) је кратка скица политичкога и културног развитка од досељења Бугара на Балканско Полуострво па до пропасти бугарске државе и турског освојења. Ту се спомиње рад словенских апостода Ћирила и Методија, а нарочито Клииентија, утицај богумила; манастирске и црквене школе у 14. веку, рад Григорија Синаита, Григорија Цамблака и Константина ФилосоФа Констенског. У другом одељку (стр. 13—48) говори се о пређашњем стању бугарских школа под турском владавином. Најпре ,је реч о манастирским, црквеним иприватним школама. У овим школама, које су се обичнозвале „килије" (ћелије), учило се читање (светог писма), писање, црквено певање и овда онда нонешто рачунања. Манастирске и црквенске „килије" претворепе су у првој четврти 18. века у неку врсту јавних школа и то чини почетак просвећивања бугарског народа. 0 броју приватних килија не може се ништа рећи, а црквенске и манастирскег показује овај преглед.

у градовима

у селима

свега

До 1750

1751-1800

1801 — 1820

1821-1835

Свега 33

156

189

После овога износи се значај школа за буђење народне свести. Овде се истиче важност прве историје Бугара од монаха Пајсија 1762. године, одвајање бугарске пркве од грчке патриЈаршије, и рад Бугара настањених у Цариграду, Букурешту и Одеси. Епоху чини отварање прве јавне и чисто бугарске школе у Габрову 1835. године. Од тада је непрестано и брзо растао број бугарских школа, што се види из овога прегледа.

11ово отворене шкоде

у градовима

ј седима

свега

До 1835

156

189

1835 — 1840

1841—1850

195

206

1851—1860

308

319

1861—1870

402

407

1871-1878

443

444

Свега 73

1585

1658

Кад према крајњим бројевима срачунамо број школа, онда добијамо ове бројеве: 1. на крају године • • • 1834 1840 1850 1860 1870 1878. 2. број школа 189 28? 488 807 1214 1658.